Delo

451 _ ЈУНАК ПАНШХ ДАНА «Још имам среће ! — номисли он. — «Још ме није све оставило!.. Још ја могу бити са свим среНан...” И почеше му се жеље остваривати. Он гледаше идилу свога живота. Она поред њега, сасвим 1вегова, осећа јо) дах како га задише као пролетњи мирис, чује јој глас како звонп по свемиру ове малене кућице, греје га плам оних лепих очију... Срце му лупаше бурно и неједнако. Оп се предаде тој слици сав не опирући јој се... Дванаест прође а он сеђаше непомично. Механички ману руком и обори једну књигу са стола и то га трже из свога сна у који је будан просањао сву срећу свога живота. Дохвати књигу са земље и метну је на сто па се диже и поче ходати. Пређе неколико иута преко собе па онда опет приђе столу, потражи дувањару , направи и запали цигарету па оиет настави ходати... И поче сам са собом разговарати. — То је због мене учинила!... Јест, због мене! Она ме воли као и ја њу... То сам видио оно вече ! Видео са м како се бори сама са собом! Тражила је начина и решавала се на овај корак... Г1а, ако ћу право, Иван и јесте мизерија! Нема ни живота ни душе у себи !... Сваки други био би бољи од њега !... Чудним би животом она морала с њим живити; и осетила )е то, па се пожурила да што нре прекине ту комедију!... Сад му изиде сав лом на очи. Стошић, Стошићка, пријатељи, рођаци — све то лети око ње; а она упорно одбија. . «Ие ћу! Не ћу!.. Ко ће с њим живети ? Ко ће се оковати целога века! На што ме наговарате? Ваљда сте жељни да ме што пре сараните?м... Стошићка плаче, Стошић хуче а она стоји непомична али одлучна... 0 узвишена девојко!... — Док ово протутњи и прође, јавићу се ја и сви ће бнти утешени! Сматраће то као Божји благослов... Онда ће јој свп одобрити па је још и похвалити за такав поступак!. А тада му сену друга мисао кроз главу. «Да ли сам ја заиста човек који би могао једну жену усрећиIи ? И он ноче себе оцрњивати, строго оцењивати, у колико то човек може. — А за што да нисам ?! ПЈта може друго једна жена пожелети ? ! На првом месту : ја знам један красан занат