Delo

ЈУНАК НАШИХ ДАНА 453 Једна победа осигурава ти и осгале... Да почнем на пољу књижевном како ми Ранко светује?.. Не , не! .. То је добро али се нс сматра као важно. Свакојако послушаћу Ранка, али то ће ми бити споредан а не главни иосао!... Нешто важније. много важније морам нредузети, нешто што засеца дубље према чему су сви осетљивији! . Иоћута, поћута па опет рече: — Требало би нешто на своме пољу! То јесте али то нпје довољно !... Ја треба да загрмпм на свима пољима!... Опет поче гфелиставати дневник .. Осети неку малу језу и тада виде да му се пећ готово загасила. Приђе отвори врата и виде нешто жара. Ваци нешт<> ситних дрва на жар да ватру ухвате па затвори пећ и чу како дрва почеше пуцкарати... Он се предаде томе слушању, приђе пећи, метну столицу близу ње па седе и слушаше. Сахат је тгктакао, ватра пуцкарала а малени попак удесио своју тајанствену песмицу... Он дотури још два три дрвета па се предаде уживању да то све мирно слуша. Ала ће то бити красно! Дуга, зимска ноћ , а он седи са својом Даницом у топлој собици и слуша како на пољу беснп ветар и мећава!.. Она мила као пролеће, вије се око њега нудећи га разним понудама и дражима свога лепог гела... II као да чује њени звонки глас где му тепа најлепшим речима. Па онда... Мали анђелак са златном косицом и магериним очима смешка се на њ, и пружа му своје пупачке ручице , и гугуће као голубић... Та мила слика опет му изиде пред очи и оте сваку његову мисао... — Да ли ћу ја све то доживити! А зашго не? Зар сам ја икад смео помислити да ћу и довде доспети? Оно сиромашно, јадно сељанче, што стаповаше у кујни, и што је прало туђе судове, па ето данас је дочекало да га свуда зову п дочекују као неки благослов Божји! Само напред! Сдмо напред! Никакав неуспех не сме мене поплашити! Зар се свакад имало успеха?... У овом животу треба јурити напред. Ако паднеш дигни с-е опет! Ако не можеш стопом хајде поколенице; не можеш . ли поколенице — пузи ! Сваки је начин добар који успеху води. Свет види успех и клања му се а нико не пита за начин!...