Delo

I 454 ДЕЛ 0 Па устаде. — Ха! Ово морам записати у мој дневник. Ова је идеја спавна !... И приђе столу, узе перо и поче писати. . Било је већ три сахата кад је оставио перо. Очи му се сијаху од задовољства. Он поче читати гласно што је написао. «Данашњи дан чини један пернод у мом животу. Оп ме је учврстио у мојим назорима. Да нисам био дрзак да Даници исповедим своју љубав — не бих се данас оволико обрадовао! Дакле нека јб једанпут за свагда утврђено: да не треба ни од чега презати ни зазирати, Даница ће, дакле, бити моја јер ја тако хоћу! «Још ми једна идеја дође! Доста сам посматрао и проучавао — сад треба делати ! Из овог живота човек треба да извуче све користи. Мени треба богагства, славе, имена и части. Истина од свега тога имам по мало, али то је само помало, а ја хоћу много, много!... Тога блага није никад човеку доста ! «Од данас се, дакле, почињем гглести у све јавне послове. Нека свуда бриљира моје име. Нека историја мога живота буде и историја моје Отаџбине. Радићу све што ми падне на памет, па ако буде погрешака заклонићу се за ону ФилосоФску ре ченицу: «ко ради тај и греши” и за народну пословицу : (,и свети су грешили!” „Ко ми буде на путу — уклонићу га па ма и ценом жи вота! Ништа човека не треба да заустави на путу живота и напретка његова, иа ма то био живот, част и образ другог човека! „Ко јачи — тај и старији” — велп народ. «Потрудићу се што пре да заузмем место и иоложај одакле ја могу руковати и заповедати. и одакле ће моја наредба рушиги и оправљати што будем пашао да треба срушитп или поправити! „Папред !” — Добро је! — рече пошго прочита гледајући у сићана слова на белој хартији. Затвори рукопис у Фијоку па се диже, зену и протеже. — Време је да се спава, ово јо већ три сахата !... Их, шта је дима !...