Delo

38 Д Е Л 0 згледаЈмо сада податке, коЈе нам даЈе сума „критичне“ пентаде и „критнчне“ половине. * " ТАБДНЦА XI 1888 1889 1890 1891 1892 1893 1.894 1895 1896 1888 -1896 Укуи. Прој дог. 49107 51807 49892 51633 56166 59820 55488 65937 63675 503525 Критична пент. 17184 16754 15022 19304 21090 21272 18540 21742 21204 172112 1 ј укуп Г.роја 16336 17269 16631 17211 18722 19940 18496 21979 21225 167309 ТАБЛ.ИЦА XII крит. П0.10В. антикр. полов 1888 23111 23797 1889 23570 25914 1890 22458 24182 1891 27994 21319 1892 28780 24235 1893 27435 28467 1894 25649 26683 1895 30049 31037 1896 30155 29867 1888—1896 239111 235516 података видимо, да „критична*4 зује један впшак од 5197 милиметара падежа изнад трећине целокупнога падежа за све време од девет година. То би од прилике одговарало Месечевом утицају за време „критичне14 лентаде. Узев у обзир целокупан падеж за све горње време, тај вншак износи само 1°1, (управо 1.01°јо), ако би се у опште он хтео приписати Месечевом утицају. Ну равномерност овога вншка у корист критичне пентанде нијеи ни ириближно једнако заступљена у појединим годинама. Тако је н. пр. 1892. тај вигаак износио 9.4° „ у корист критичне пентаде, а 1890. је критнчна пеитада у мањку са. 3.3° „ и 1889. је такође у мањку са 1°0 (управо 1.03"|о)* И „критична44 половина у целокупној суми падежа показује неки незнатан вишак од 3595 милиметара изнад антикрптичне половине. Ну тај вишак не износи — с погледом на количииу падежа у обема половинама — ни потпуно 1°0 (управо 0.56°|о). Код овако малог вншка не може се тако поуздано утврдити утицај Месечев- За то треба внше посматрања те да се у низу података из појединих година впди извесна правилност тога утицаја. У деветогодишњој периоди времена, коју смо ми узели у претресање, та се правилност ннгде не опажа, а то би требало да буде на сваки начин,