Delo

РО.ЈНИ Н ТГОЈНН СЛВКЗ 459 би то на нас бацило ружну сјенку. Нас ће поштовати, кад побољшамо наше економно, финанциско и војничко сташе. Тада ће други тражити наше пријатељство и настојаће да им будемо савезници. Кад бп с.мо, у данашњијем нашијем приликама, на други начин тражили савеза, могли бисмо лако да се разочарамо и да компромитујемо нашу будућност. Манћини-у није ншнта могло бити милије од овакве поруке италпјанског посланика у Бечу. Та му је порука долазила од најкомпетентнпјег лица, које је, по својем положају, могло да натјера Италију у аустријско-њемачки савез. Манћини је вољно примно поруку Робиланта, тијем више, што је и његова намјера била, да живи само у пријатељскијем односима са Аустро-Угарском, а да тн односи не буду таквп, којијема би се погоршао положај Италије према Француској ради новог трговинског уговора. Манћини и предсједник министарства Депретис, варали су се у тијем рачунима. Јавно мнпјење у Италији није било пријатељски расположено према Француској. Италијанско јавно мнијење није могло никако да схвати, да Италија може бити у пријатељскијем односима и са Француско.м с једне стране и са Њемачком и Аустро-Угарском с друге стране. ^ Италији се захтијевало, ди престане већ једном погибел>на осамљеност, која је била штетна по Италнју, те да се влада увјери, како јој је потребито да углави савез са Њемачком и са Аустро-Угарском. Италијанска штампа, са веома малијем изузецпма, нагонила је Италију, да пристане уз аустро-немачки савез. Такав је дух био овладао и у полуслужбеној штампп Римски ВггШо који је обично био тумач мисли и смјерова вишпјех кругова, донио је у оно доба чланак под натписом „Италија п аустронемачки савез.“ Пошто је то био први одлучни глас о новој италијанској политици вриједно га је донијетп у главнпјпм тачкама. „Њеколико чланака у италијанској штампи, па и у аустријској и у њемачкој, те у опште искрена симпатнја, коју су нам показали и народи и владе двију царевина о скорашњем великом економско-политичком нскушењу, које је Ита-