Delo

458 Д Е .1 0 ство код Ватикана. У том се предлогу говорило, како је француско посланство код Ватикана права енигма и непрестана пријетња темпоралном суверенитету Италије и нталијанском народном јединству. Премда се и у напрпјед знало да ће француска комора, пз политичкијех разлога одбити тај предлог, он је нпак поднешен и о шему се много расправљало. Штампа је кварила рад неколико родољуба. Она је непрестано подстицала на мефусобну мржњу. У француској штампи чуло се чак и таквијех пзраза. пз којијех се морало закључити, да је Италија највећи п најпогибељнији непријатељ, Француској. Ријечи, које је Манћини 21. јуна нзговорио V италијанској комори, најбоље су свједочиле, како он мисли о Француској. Али је он у том пстом својем говору казао, да су односи Италије са РБемачком и са Аустро - Угарском са свијем хладии н неповјерљиви, па је с тога у Берлину п у Бечу настојао да докаже, како је његова отацбпна вољна, да поврати старе прпјатељске односе са двјема великијем силама. Манћини је давно већ иознавао Бизмарка. Ппсао му је п доказивао му је своје пријатељство. Бизмарк му је одговорио, а у својем га је одговору увјеравао о својпјем свагдашњијем спмпатијама према Италији. И у Бечу се радило по истом плану. Аустро-угарски министар спољашњнјех послова, Хајмерле, увјеравао је тако исто италпјаиског посланика у Бечу, Робнланта. А кад је Манћпни дознао потанкостп уговора измефу Њемачке и Аустро-Угарске и кад му је јављено, да нп у Берлнну не одобравају иредентистичке агитације, настојао је да се спријатељи са Аустро-Угарском, увјерен, да ће тијем лакше добити н њемачко нрпјатељство. Али Аустро-Угарска тада није хтјела друго, него да живи у чисто пријатељскнјем односнма са Италијом. Ради тога је опрезни италијански посланик у Бечу одлучио да и не тражи више, те је поручио у Рим: Пеће много ироћи , а ми ћемо поново добпги старо ноштовање, које је у њеколико уздрмапо у пошљедње вријеме. Добнћемо га мудријем и увијек искренпјем понашањем, које нпак не мора да заборави на ноуздан>е у снагу уједињеног парода од 28 милиона. Не морамо тражити ничијег савеза, јер