Delo

4Г52 Д к л о До јучер бијасмо сложнн са њекијем листоиима у мисли, да Нталија не мора да прима никаквијех обавеза него само за одређене чињенице, кад за то буде најзгодније вријеме. Својијем мудријем и лојалнијем понашањем, па мирном и постојаном унутрашњом политпком, Италија мора да побољша свој положај, да ојача своје односе толико, како би сваки онај, који жели да се мир одржи, увијек нашао у њој сталну п искрену помоћ. „Прнзнавали смо увијек, како је потребито. да АустроУгарској и Њемачкој наши односи буду не само добри, него да се и потпуно слажу. То смо прпзнавали, јер је главни задатак свијех великијех сила, да одрже европски мир. Али смо с друге стране непрестано доказивали , како нам је потребито, да сачувамо неокрњено пријатељство са Француском. Италија и Француска имају много заједничкијех интереса. У њпховом животу има толико једноличности, да би и најмања несугласица могла да помути међусобне односе. „Не смијемо никада да заборавимо, да је Француска главгш нталијански трг, који даје Италији годишње најмање 800 мплиона, а и да је Италија за Француску први европскп трг. „Кад би се измијенили ови односи, који су утврдили пријатељство двнју земаља н вријеме, било би веома штетно. Трговинске пијаце не ничу изненада. Трговина нема никада умјетног иравца, већ то све долази по ириродним увјетима земаља, по лакоћи комуникација, ио сличности живота народа. „Нећемо тијем да кажемо, да Италија мора у свему да буде одвисна од Француске , или да не морамо боље да се приближимо Њемачкој и Аустро-Угарској пмајући увек пред очима одржање мнра. Али хоћемо да истакпемо , како добро може да се сложи спољашња политика, којој би смјер био. да подражава најбољи склад са Њемачком и са Аустро-Угарском п да обновн љубав и старо пријатељство са Француском. Тада бп се могли одстранити они неспоразуми, који су у ово пошљедње вријеме учињели да потавни ведро небо двају народаА