Delo

ДПОЈНИ II ТРОЈНИ ОАПЕЗ 463 Њеколико даиа касније, онај орган Депретисов ио ново је проговорио о истом предмету, одговарајући њемачком листу јУаИопа! ИеИипсЈ-у. Тада је рекао: ..Италијанска политпка — а томе су најбољи свједок дипломатске ноте и поиовне изјаве у парламенту — и на пстоку и свугдје, била је увијек политика мира. Стални смјер њезинијех напора био је, да се одржи мир. Тако је било под свијем министарствима. Позивљемо ЋаИопаЛ 2еИипд, да нам спомене један спис, плн барем само једну ријеч. наше владе н нашег парламента, ио чему би се могло друкчије мислити. „Мир, мир, био је непрестанн глас народног представнпштва. Тај је глас био вјерни одјек мнијења у земљи, без разлике политичкијех странака. „Није мање нетачна наша њемачка посеетрима, кад каже да Италијанци, послије догафаја у Тунису, траже савезнике 'а (оиГ рпх. „Догафаји у Тунису могли су да огорче Италију. Али је онн нијесу толико заслијепили, да се баци у загрљај ма каквог савезника, и да тијем заборави своје достојанство и своје интересе. Савези у њекијем приликама ничу самовољно, регбп по логичној еволуцији. Ми мислимо, да ове прилике нијесу још настале, вјерујемо да су још далеко. Италија не тражи савеза против никога. Не тражи да имаде утнцаја ни над њнм. Она не грамзи да повећа своје земљнште. Италија, на, против, жели, да развије своје народно богатсво, да доврши своју порезну реформу, да приведе крају радње путова, жељезипца и војништва. ћЕталија зна да јој само мир може обезбпједитп да развпје свој програм, којијем ће економски да се препородп. Према овој својој потреби, она ће да се равна у спољашњој политициС Овако се заиста и морало мислити. Али , да искрено кажемо, опнјти смјер духова био је у противном правцу. Једни ради спољашње политпке, а други опет ради унутраши^е политике, а многи —‘не би било право, да то затајимо — ради освете, нагонили су владу, да се потпуно одпјели од Француске и да се што више приближи Њемачкој и АустроУгарској. И у францускијем и у италијанскијем новинама непре-