Delo

АДАМ АСНИК (Е1

у) Има већ једно 60—70 годнна, од како се Пољска, одморнвшп се после својих политпчких трзавпца, прену нз очајенчког бола, што изгуби значај, власт и слободу, п поче да се навикава на нове одношаје, нрилике, погодбе, поче да се освешћује, да залуден идеалн и неостварне жеље не доприносе пишта до туробно осећаље своје властиге немоћн: поче да ради па препорођају своје културе. Традиција нољске културе беше давнашња п свемила, рад се иак започео озбиљан н пун заношљпве енергије. На сваком пољу: уметностп, науке, исгорпје, економије, лнтературе, природних наука, појављују се пови талентп, нови борцн, нови паучељацн. И радом својнх дичннх снпова, Пољска, згажена п угњетена, већ скоро заборављена и као осуђепа на политичку, моралну н народну пропаст, постаје чувена, прнзната, уважепа, славна, шта више одржава чнстоту свог језика, обогаћује га и развија. За Матејкове п Сјемирацкове слпке грабе се сви артистпчки салони у Европи, пред Велонсковпм вајарством клонн главу иросвећени Иарнз, иесме Конопњицке, Мирјама, Асннка, романн Ожешко, • Пруса, Сјенкијевића преводе се на све туђе језике, музпчари усхнћавају се чаробним звуковима Шопена, Желенског, Падеревског. нриродњацп озбиљно рачунају са радовима Марцеља Ненецког, критпка пољска пак светли нменнма Хмјеловског, Свјентоховског, Богуславског. Њива поезије и уоппгге т. зв; лепе лнтературе (ШегаПиа пабобпа) нма пајвнше раденика, највише усталаца. ирпсталица, галепата. II чудиовата ствар: ма да су Пољацп раскомаданн па трн велике, а удаљене дсловс, ма да пм ,]е свака могућност слободс гезресКуе ппдивидуалности одузета, ма да су гоњенн п стешњени, у њиховим делима веје нскакав характернстпчаи, њнма својствсни ио.вски дух, тако да пољска нссма, новела. драмат, нрпповест нма навек у себн некакав чудан колорнт. особсни тон^ којнм се бптно разлнкује од страпнх производа нстога жанра.