Delo

Д Е Л 0 472 дола кно: „Облак“ 8сће1еу-а, Дантове несме о паклу и много других. Внше иута карао је друштво сарказмом, пуним здрава хумора, умешностн , духовитнх досетака. Класичан је у овом жанру љегов „Насртај на Парнас“: ту исмејава правац једнога дела пољских делатеља, којп у претераном заносу хтедоше да порнчу потребу лепоте и вештина. „Добро је некад било — велп Аснпк, — Аполоновој децп у свом комотном топлом и тихом куту, иа впспнама Парнаса. И велики и мали, овај са лпром, онај са гуслама, некн чак са фрулицама н пишгаљкама, наваљиваху да се настане на свегом брду. Макар је неки понскад одвећ танко пли ти Фалшиво певао, смртии не протествоваху нмшта. Народ уживаше у песми, „јер је имао мелодије у евојој души“.') Од једном диже се велика гунгула и вика. Читава збрка: и сељацп н мештани, п студенгп п пиљарице навртоше на Парнас да истерају мирну браћу. Наоруж ши батеријом позитивних топова, припасали мач Дарвина и номоћу ппдуктивног метода и еволуције, секу, боду на десно, лево. Оде. химне и баладе, љубавне несме п пеане, све то мора сад да се уклони и да пада пред променом механичких сила и пред укрштавањем раса Изнурена борбом, певачка дружина са плачом и кукњавом обратн се Аполону за иомоћ. И нојавн се Аполо на прамену злагнога зрака, дахом својим умири нобеснелу руљу, и олимписком мирноћом, прозборп: „Младежи! шта значи та дрека и та дерњава ? Шта значн тај неуљудан напад на моју безоружану децу? Зашто да дајете тако смешну употребу новим доктринама? И ја ноштујем науку п вазда се бринем да Парнас живи с њом у с.10зи и љубави, бринем се да у песми одјекују све нове и свеже струје живота. Али лирске жице што дрхте слатким шумором нољубаца, не могу звечати иостанком раса. Младежи! сем науке и памети*мора иостојати у свегу осећај лепога, јер лто је бесмргно. Да вас ипак казним за тај глуп н безобразан насргај, створићу вам нову врсту пссника. II бог изговорн тајанствену реч, избере из светипе најжешћег дрекавца , даде му у руке златну лиру, па главу му метну лаиров венац. II свег занеми: слушајући роман двеју ћелнца из кнчме.... Обучена у материјадно рухо, песма јурп по нервним концнма заг.ирује чак у мождану кору. Све срчане жеље, заносе п сново нрнипсује тајној борби летећих атома, твори епопеју организма, носганак протоплазме.... Сдушаоци у највећем очајању преклињу Аполона: „Смплуј се. умири дивље звукове ове чуднс дире.“ Гу »сту мисао, ал у озбиљном тону, развија у иес.ми: „Да ли је истнна?...)