Delo

АДАМ АСНПК 471 Аспик не сумња у ово и објашњава речима Тамнриса (,Слени Тамирис“): „Ви, смртпп, ие можете разумети, да се том идсаду, којп светлн внше вашнх глава, треба вековима нриближаватп , јер савршчнство није вама доступно, као тријумФ којн пе подлеже веК иикакво.ј промепи, као прогрес, добивеп неуморпом тежњом, жеља добра, иравде и депог“. Ево сгебо Асникове музе... II Природа је имала у Аснику свог великог обожаваоца и пошговаоца. Ма да је имао пред собом тако генијалне н талентоване (ргМесескигз) представнике као Словацкога и Залескога, — његове песме, које описују природу стоје с онима на истом ступњу, а понекад их н превазнлазе. На пример већн поемат п. н. „У Татрама*1) има толико снаге, кодорнта, сетне меланходије, свежпне мисли и упоређења, да ако не би Асник написао ништа друго, до „Татре“, његово би име остало за навек обесмрћено у историји пољске литературе, а чак шта впше у лптератури светској. Не само, да се диви природи да је обожава, да дпше њоннм дахом час миришљавим као прољетње јутро, као цвсће и травке , што се буде к животу, час грмљавинитим, оморнпм, студеним, — Асник са својом реФлексивном наравп хоће да проникне у дубљину природине садржине. расматра узроке њених појава, размишљава над загонеткама постанка. На пример за време олује, коју тако духовито и пластички мада, Аснпк узвикује : „Ах, колнко ли иута на путу живота, олуја бесни више наших глава ветар ираћака се и бацака се с нама над урвинама и провалама — само гром расветљава гробну таму... Ипак више — види се илаветнило неба.... да, ади да га види треба се изднгнути изпад обдака..,“ Лпрских песама Асннк нсма много; већини ових музичара дадоше музикално рухо.. Вредно је забедежнти, какву улогу игра код њега љубав, љубав нрема жени. Пре свега, та љубав ка другом бићу није код њега: „божанствена моћ, што свет узднже и држи." Ел.. н нема (пе роззебе раз) ове тако рећи иобожности осећаја, која код Мнцкевнча и Краспнског достпже до мпстичних екстаза и чпсто ванземаљских заноса. Љубавне песме Ел. .јеве, већином кратке, елегаитне или као н. пр. „Девојчица,“ „Успомен“ „Баркарола“, „Кад је увела иоследња ружа“ п т. д. читају се веома пријатно, не остављају нак таквих утпсака , као н. пр. његове муњевите песме о природп или ти жарке дозиве ка младе.кн. Аснпк је с успехом присвојио пољској лнтературп н иека светска ') Брда у Иољској.