Delo

КЊНЖЕМ10СТ 479 У овој сдици г. Илић није уидео ии какав други догађај, осим оиога, што се наводи у Јеванђељу о ожпвљењу Јаирове кћери. Као што је г. Плићу лако било , да на једној страннци сиомене гору Олпварим, а одмах на другој у истој причи — слицн — гору Маслину, тако исто било му је лако, да на једној истој страници — одмах после пет редп сниже — спомепе: „Јерусадимски храмм и „Давндов храм у Јерусалиму“. Те као што рекох, да неучени чнтаоци његових „Светлих слика“, могу држати, да су Оливарџм и гора Маслинова две разне горе, тако исто могу исти држати, да су Давидов и Јерусалимски храм, два разпа храма. Госи. Илић је на внше места у својим „Светлим слнкама“, споменУО чДавидов храм*, „свештенпк Давидова храма“, ма да је позиато, да цар Давид није саградно Јерусалимски храм, нити је ои за време његовог царовања постојао. Давид је нмао намеру да сагради храм: „И нриправи Давид мноштво што треба пре смртп своје По том дозва сина свога Соломона, и заповеди му да сазида дом Господу Богу Израиљеву. И рече Давид Соломону: сипе! био сам наумпо, да сазидам дом имену Господа Бога свога. Алп ми дође реч Господња говорећи: много сп крвн нролио и велике си ратове водио: не ћеш ти сазидати дома имену мојему. Ево, родиће тн се еин — он ће сазидати дом имену мојему — — —.“ (I. књига Дневиика 22, 5 11.). Соломон је у истппи саградио нрви храм у Јерусалиму. „А седмога дана петога месеца године 19. царовања Навуходоносора цара Вавилонскога (586. пре Хр.), дође у Јерусалим Невузардан заповедник стражарскп слуга цара Вавнлонскога и попали дом Господњн — — (ког је Саломон саградио)ц. (Г1, књ. о Царевима 25, 8—9.). Други храм саграђен је (између 534—516. пре Хр.) за време владања Зоровавељсвог и Исуса Јоседековог, ког је као што рекох, Прод (46. нре Хр.) проширио н тако рећи из нова саградио. Говорити дакле за време бављења Христовог на земљи „о храму Давидовом“ и „свештеницима Давидовог храма“, — проста је несмислнца. Примећено је већ у Српском Спону“, да Јаир није био старешина зборнице (синагоге) Гадаринске, него Каперпаумске. На ту примедбу имам одговорити ово. Да је г. Илић то рекао, отнао би онај детајни опис пута Јаировог, у ком су се увукле и ове грешке. Кад г. Нлић није хтео да каже за Капернаум „Капернаум" , као шго га лишу тако рећи свп народи, него „КаФернаум“, онда га је требао паииоати као што га Јеврејп иишу, т. ј. КаФарнаум. Место се јеврејски каже каФар, а пе каФер. Кад се каже : „У Галилеји и Батанеји — Галаднтатису“, изгледа неученом читаоцу, да се Батанеја друкчпје звала Галадитатис, што* не стојп. II Батанеја н Галадптатис два су округа у Нери (Перен). Како је Галилеја, за време Христовог бављења па земљи, била про-