Delo

478 Д Е Л 0 јкаквом печату Соломоновом. У I. књизи о Царевнма 7, 7., вели се само ово: „II начини (Соломон) трем у ком беше престо, где суђаше, трем судски којн бејаше обложен кедром од пода по врха“ Човеку могу ио.белитн очи тражећи у старозаветним књигама Соломонов печат, па га не ће моћн наћи. Ну, што нема у њнма, пма о њему спомена у такозваној апокриФпој {лажној) књизп „Нсалми Соломонови14; у којој се спомиње прстеп (печат) Соломонов, као његов „талисман“, ком је нмао захвалити својој мудросги и надприродну сплу. Истп Соломопов прстен (печат), као и Соломонов храм има у бајкама Фрамасонским симболнчко значење; „да су у зборннцама највиђенија мсста устуиљена била Фарпсејнма, ;{ојима је снољашпа Форма све и сва, и Садукејима, који порицаху васкресење н други живот“, чпм је показао своје незнање и о једнима н о другнма, јер првпма иије била само спољашња Форма све н сва, него су .они били чврсти чувари своје вере и отачаског предања, дочим су други слабо држали на своју веру и отачаска предања и склонп били да при.своје римске и грчке обнчаје; да је прг.освештеник узвикнуо: „Мпр Јудејци, луннув Патријарше,ском палицом о иод“, кад се зна, да првосвештеници ннсу имали палица. Што се спомињс у IV. књ. Мојсијевој 17, 3. 8. Аронова палица (жезао) која је процветала (жезао Аронов. храњеп је у ковчегу завета), други су а ио њима н госп. Нлнћ је држао, да је свакн првосвештенпк имао и палицу. Кад је г. Илић већ хтео, да читаоцима својих „Светлих слика“ изнесе н обрапу СтеФанову, онда ју је требао навести онако, као- игго је наведена у Делима апостолским 7, 2—60. Да су СтаФана каменисалн иа нодножју Голготе иа заиадној странн Јерусалпмсвој, то не стоји, почем су њега каменисалн на северо-источној страни, на подножју горе Маслинове. Треба завирпти у сгари пацрг Јерусалима, па ће се видети, па којој је страни „СтеФанова каиија“. Слика „СтеФан“ износи 22 странице^ п из ње није пцсац никакво „нравоученије“ или иауку извео, а како се и нз ње могла и требала дивна наука известн, да је и опа пала у руке вешгом и спремном писцу, у ком бн случају н опа са свим друкчије нснала него шго је испала из руку г. Илпћсвих. 4. ТАЛИТА КУМИ ! Ова прнноветка — слика —, у којој се опнсује оживљење умрле кћери Јанрове, иуна је пишчевих измишљотипа, што сс може видетн п из тога, што је о њему г. Плић иаписао слику на 24 странице, дочим је прнчу о томе нспричао св. Матеј у 26 редн по преввду Вуковом, св. Марко у (53, а св. Лука у 51 реду, нл право рећи полуреду.