Delo

КЊЛЖЕВНОСТ 4* од 5—6, а од Гамаде до истог језера 20 кплометара, дочпм од Гадаро до Ефраима има преко 05 километара у иравој ваздушној линпји северојужно. Уз то треба знатп и то, да ЕФрапм лежп с деспе, а Гадараслеве сгране Јордана, дочнм Гамала и Хипос леже северо - псгочно, одиосно северо-западно, и да речпца Хијеромаке (Јармук), нреко које је Јаир морао ирећп идући из Гадаре у Хипос, ко.ја утиче у Јордан, лежи скоро \ средини пзмеђу Гадаре н Хпноса, — н кад човек сне го зна, како да со не насмеје причаљу г. Илпћевом, како је Јаир иошавшп из Гадара за Хипос, ударио тобоже иа ЕФраим и како је Хијеромакс у даљини „забелескао* Јаиру који је путовао из Гадаре у Гамалу, којп пут ннје грајао нп 20 кнлометара, а од Гадаре до Хнпоса још мање. Места Астарот и Адраха (Едрен), наспоменуо је г. Плнћ само да у слиди има што више имена јеврејских градова. Као што јс Христос из Хиноса могао отићп у Астарот нли Адраху, тако је исто могао огићи н у друга месга околна н блпжа месга, нпр. у Афек, Гергезу, Витсаиду. Голан, Диум. Да је Хрнстос нзлечио жену „која боловаше 12 година од точења крви”, за коју св. јеванђелист Марко пе рече, да је била изКамона, као игго зна госп. Илић, у путу идући с Јаиром кући његовој, а ие пре, него што је Јаир и нашао Христа и умолио га, да му излечи 12.годишњу ћерку, којој Марко — а ни један другн јеванђелист — ие наведе пмеиа, а г. Илић наведе јој пме, рекавшп да се звала Адица — мала Ада (на истоку за девојку од 12 година не веле да је „мала“, него је зову девојком, као што и Марко за кћер Јаирову рече, да је била девојка), — о томе се г. Илић могао уверитп из јеванђеља Марковог 5. 25—35. Кад јеванђелист Марко за Јаира ништа друго не речс, него да је бно „старешина зборнички“ п да му је на умору била 12.годишња ћерка — девојка, не знам где је г. Плпћ нашао, да је Јаир био старац. II кад г. Илићевом 90.ГОДИШЊИ Симеун п Ана бејаху у стању „журио спћи с крова“, „тискати се кроз гомиле народа,“ — не треба се чуднти што н његов старац Јаир „уседе на камплу п одјури пут Гампле“ п „нашавши Христа, журно му приступп.“ „Као иоражен сруши се старац (Јаир) на столицу, зарони главу у шаке н болно уздахну. Азраел је разастро крила пад његовим кровом, а та му помисао свесг одузе“, рече, госп. Плић иа 72. стр. за Јаира, кад му је болна Адица у бунплу, пзговорпла(!) речи: „Ја га видим (Христа). већ је ту. Епо тамо у куту, зовб ме. Видим му бела крнла и небеснп хптон. — То је он.“ Преврни чптаоче ове цртице све старозаветне књше, п н> не само канонпчне него и анокрифне, све речнике п коменгаре светога ппсма, иа ако из њих сазнаш шта је г. Плнћ мислио рећи, речима : „Азраел је разастр’0 крила на његовим (Јаировим) кровом“ пштп од мене шта. хоћеш. Дело 31