Delo

Д Е Л 0 482 Госп. Илпћ за нзвесно је негде наишао на исту изреку, па не разумевшп је, морао ју је ма у чему пзменути. Ако ни у чему, а оно у имену. Као што се г. Идић врло слабо обзирао на читаоде својих ,С'ветлих слика“, те је у њнма много што-шта наводио, што велпка већииа од њих није могла знати, — а много што-шта нпје нн сам знао — не треба се чудити, што је и поменуту нзреку навео. Онај којн је нсту изреку у каквој приповетнп пли слиии иавео, та.ј је морао знати њено значење. Ја држим да не ћу погрешити, ако исту пзреку овако протумачим. Пре свега Азраел не може бнтп. Или мора бати Азаил или Израиљ Ако је прво, што ће н бити, узми чнтаоче II. књигу о Царевима, па прочптај 8. главу, у којој ћеш наћи, како је болесни Снрски цар ВеиАдад нослао Јелиснји с велнким даровима свога љубимца Азанла, да га уиита, хоће ли оздравити. Јелиспје знајући за речн Господње, речене Илији: -идц, вратп се својим нутем у нустињу Дамаштанску, и кад дођеш ломажи Азанла за цара над Сириом“ (I. књнга о Царевима 19, 15), рече му: „иди, реци му: оздравићеш; али мн је Господ иоказао да ће умретн. II уирвши очи у њ гледаше дуго, заплака се човек Божиј (Јелисије). А Азаило му рече: „ијто плаче господар мо.ј ? А он рече: ја знам какво ћеш зло учкнитн синовпма Израиљевим, градове ћеш њихове палнти огњем и младиће ћеш њпхове сећи мачем, и лецу Кеш геихову разбиЈати и трудне жеие њнхове растрзатп. — — — Азаило рече своме госнодару: рече мп Јелцспје да ћеш оздравпти. Али сутра дан узе Азаило иокривач и замочивгии га у воду аростре му ао лицу, те умре, а па његово место зацари се Азаило“. (II. књ. о Царевима 8, 8—16.). Ја држим, да је на основу ове прнче, онај, што је ирвн навео иоменуту изреку, — ако ју је онако изрекао, као што ју је госн. Илић навео — пзрекао је, хтевши њоме оно рећн, што би наши песиицн данас рекли: анђео смргн разапео је над Н. евоја крнла. Ако је друго, узми I. књигу Мојсијеву, па ћеш у њој у гл.32, стнху 28. наићи: „Тада му — Јакову — рече човек, што се рваше с њим; од селе се нећешзвати Јаков, него Израиљ; јер сн се јуначки борио и с Богом и с људнма, и одолио си.и Ну, ја држнм, да ће нре битн, да је номепута пзрека ностала на основу приче о Азаилу. У осталом г. Илићу стојп на вољи, да .је протумачи, кад је иије протумачио, или јасније навео у иричи — слнцн —: „Талита куми!“ Бредио је напоменутн још и то, да госп. Илић не зна шта значн реч: иатријархалан. Он је на стр. 69. рекао: „У овоме часу мудрац (Јаир) је уступао испред Јеврејина, који у своме аатријархалноме гњеву не имађаше пикаквих других жеља, иего да што скориЈС угледа на Голготн разапета рушиоца израиљске вере (Христа).“ Да је г. Плић овдс у