Delo

КЊИЖЕПНОСТ 483 место аатријархално.ч, требао рећи аатријотичном гњеву, то бар не треб доказа. Слика „Талита куми“, износи 24 странице, п из ље ннјс писац никакво „нравоученпје1, нли науку нзвео, шго једобро н чинио, јер из чуда Христових — а и прича о Јанровој кћерп спада у чуда Христова н не може се бог зна каква поука п нзвести. У новом завету има толико и толико места, из којих бн се могла п дала дпвна хришћанска наука пзвестп од вештог ирииоведача, и ја не знам. од куд г. Илићу дође у главу замисао, да о чудима Христовнм пише слпке ! Из чуда Христовнх као што рекох, не да се бог зна каква наука извести. Њих је доста навестн кад се хоће да каже која о свемо. гућству Христовом, а не писати о њнма читаве „литаније*. — НАСТАВПЋК СЕ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА (ПОВОДОМ V 11 VI КОДА ЊЕНИХ КЊИГА)* 1 II III] Задруга је лањскнм колом навршила првих пет годнна свога рада, а овогодишњпм ночпње других пет. Згодно је дакле погледати на њу. Ја сам управо то п лане мисдио урадити у овом листу, и почео сам бно писати, али ме најнре болест прекинула, а после мп други послови не дадоше да наставим напнсани почетак. Како је ове годпне Задруга одлучила проширити свој рад, те ће од јануара започети пов низ књига. „Забавник* с одабранпм преводима из туђе приповедпе књпжевности, потребно је п тим новпм поводом, у друштву с читаоцима, видетн из ближе њен досадашњи рад а тако п онај који је од сад чека. Ну ове је годпне п београдскн нроФесор Г. Павле Ноповић говорно о Књижевној Задрузн у својим чланцпма, којн су нзлазили у подлпску Погато ћу имати чешће прилике да спомињем поједина кола Задругина н кљиге у њима, ево ћу им исписати краЛке натписе: I ко.го (1892): 1. „Живот и прикљученија Д. Обрадовића,“ I; 2. „С мора и са сува,“ црте др. М. Јовановића; 3. „Даворије“ Ј. С. Поповића; 4. „Бакоња Фра-Брне,“ написао С. Матавуљ; 5. „Драматски списи" К. Трифковића, I; Н. „Пстинска служба,“ написао И. Н Потапенко, превео М. Ђ. Милићевић; 7. „Исторнја српскога народа“ написали Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, I; II коло (1893): 8. „Живог и прикљученија Д. Обрадовића,“ II; 9. „Мемоари“ проте Матеје Ненадовића; 0. „Два идола,“ написао Б. Атанацковић: 11. „Камено доба,и написао Ј. Жујовић; 12. „Прве жртве,“ приповетка из српске прошлости, написао А. Гавриловић; 13. „Из природе/ мањи списи др. ЈосиФа Панчића; 14. „С француског Парнаса,“ преводи Блад. М. Јовановића, III коло (1894): 15. „Антологија дубровачке лирике“; 16. „Тамо амо по Истоку,и црте дц. М. Јовановића, I; 17. „Песме“ Јована Илића; 18 „Драматски списи« К. Тјшфковића, II; 19. п 20. »Воденица на Флоси,“ написао Џ. Елиот, иревео А. Николић, I и II; 21. „Историја Српекога народа,и II;