Delo

КЊИЖЕВНОСТ 491 хотско јурење па ветрељаче, кад би само бнло ту нскре дон-Кнхотова каваљерскога уверења. А шта крптичар тек не ради, кад му се учннп да је у раду управину пропашао нешто што не ваља, ако јо то и па.јмања с!|тница, ако пма и сенке могућности да се то нападне и с једпе цигле сграпе ! Така је ова књижпца. На завршегку, иоред других чуда, оиет, у завијеном, плашљпвом облику. избацује један метак да одбије народ од Задруге, говорећи зд љена пздања да »су чеето бпла пре за то да расилагне свет него да га прпдобијуА Тако је на крају XIX века, који је дао толико сјајних сведоџаба српскога пожртвовања на просвегу. један млад човек, који пије одвајао ни годпшњпх шест дпнара за ову установс коју оглашава за „најдражу“ међу свпма, потражно еростратску славу п дпгао руку баш на њу, па пајмлађе алп не н иајслабмје, велнко нросветно средпште српско, сгворено у овом столећу. Аш његова .је рука сувпше кратка — Задруга је народу остата она пста која је 6111,1 п пре шест година, н пре његове критике; управо, судећп гш броју Срба који .је чине, опа пм је сада мплија но икад, јамачно од туд шго им је све јаспија њена све већа корнсност. I. Привредни карактер ове установе. Њени дохоци. Књижевна Задруга даје својпм жпвотом светао пример како и на.просветном иољу може појединачно прегпуће много ураднти, кад се само добро уочи нотреба свога времена и друштва па добро нзберу иачннн рада п за то задобпју и прнберу растуренс п пејаке снаге поједпних лпчности. На тај начпн основана је Задруга, а да у тренутку осннвања нпје нмала ни једне паре за полазак; ни каквог Фопда нн завештања ни богатога прилога нн, непзбежне у Србнјн , државне новчапе помоћп! Задруга је своју зампсао извела по родном прпвредном начелу солидарисања пнтереса, и створила не само велпку нотрошачку заједницу него је и ону другу страну, произвођачку, оргапизовала тако, да, истина. пе вршп сама производњу, алп бар им 1 у својпм рукама целу админпстрацпју н управља свнм пословпма који су пначе у рукама предузимачко-посредничким — пздавачкнм, те ови на њнма узимају тада себп добар ироценат. Колпко су дакле задруглри внделп корнстн од свога удружења? Ево да видимо. Нећемо претпостављатн случај да задругарп пду и купују }>етка, антикварска илп пначе скупа дела. Узмимо просто да је неки књпжар пздао овако псго ове 43 књчге, и да су их задругарп овако као год п сад, без подвозних и другпх нарочнтпх трошкова, могли купитп у свом месту: слободно можемо узети да те књнге, овако н овезане, не бн могао кугшти за мање од 135 динара.') То значи да бп 6500 Задругинпх чла’) Па рачун саиога иовеза морао би дата најмање 35 дчнара, а зч саме ки,цге. мало бројим, 10) динара. Да је тако, сведоче ВаложиКеве и Слазујеве цене ВеселиновиВевих прича, цене иојединих збирака Матавуњевих прича код разклх издавача, цене