Delo

402 Д Е Л 0 нопа и купаца (толико их је иросечно до сад бпло) за сноје досадашње књиге платнли 877.500 дппара. Онп су међу тпм уплатилп нешто јаче од 300.000 динара ,’) дакле задрумри су Задругом стекли себи у књигама чистих ареко ио милијуна и седамдесет хиљада динара, а осем тога сачувалп су својој Задрузн, — а то значп опет себн — до 48.000 динара главнице у готову н још, у магазину, књига које вреде најмање 70.000 дннара. Сва та чпста тековина пзноси до 700.000 дпнара, а иостпгнута је капнталом од 300.000 динара. То се могло постићи: прво, што се трошковп деле на великп број примерака, у ком се књпге штампају: друго, што друштво пе задржава себп проценат, колики издавачп узпмају за своју зараду. У духу начела потрошачке задруге управа ноступа с годишњим прпходима тако, да се свп улози задругарски (осем добротворскпх) а тако и свп остали дохоци троше одмах нсте годпне те, у књнгама, враћају задругарима. Једино се од свачег задржава 5°0 и то се, као н добротворски улозн, оставља па с.трану као сталап капптал. Тај потрошачкп карактер прожима сав рад п жпвот Задругин, њене чланове. њепе скупштине, њене управе. Члановп су у стварн деоничарн друштвенн. скупштпна Задругина — деопичарска скушптппа која прегреса пптересе својпх задругара деоничара. и поверава управп даље старање о њнма. Тај се тип јасно г.пдео на свим досадашњим скупштннама: и учешће скупштинско у расправљању друпггвепих послова кретало се, с малнм изузетком. тнм иравцем. Тај су тпп давали скупштппама н људн који су узпмали учешћа у деба тама, познати више или мање. као добри органисаторп , нрактнчарп н посленнци.2) Да пак пнтересе таке врсте и таких задругара и чува и унаразних издања ЖнвковнКевнх „Босанчицаи и ТриФ1сови11евих драмата у новосадском „Зоорнику Позорншннх Дела,“ сведоче цене прве »Неваннје* Змајеве, скупљених дела Лј Ненадовића и Ђ. Јакшића, „Енох-Ардена4' Змајева, „Лепих Туђинакаи Влад- М. ЈовановиКа, ЦветиКева „Немање,“ А- ГаврпловиКа »Ашлнских Прича,* даље цена ГлишиКевих иревода Еркман-Шатријанових приноведака и Дикенсових у преводима С- Матаву.ва и Д ЂориКа- За књиге пак, које Задруга пздаје са сликама, нека се узму на ум цене НушнКева списа „Крај обала Охрндекога Језера“ и Срете СтојковиКа „На лсном српском Дунаву.“ Према тим пенама видеКе се да ја узнмам за Задругине књиге цену испод иросечне у садашњој нашој трговини') Сви С»ројеви о дохоцима или расходнма досадашњим узети су према стању касе до ->2 ов. м. За све су уиотребљени подацн нз благајннчкога дневника. 2) Задругин критичар, г. ИоповиК, нрема својнм уским и погрсшним појмовима о књижевним појавама, не може да схватн Задругу н као новчану установу, па му никако пе иде у главу што на Задругиној скупштини -воде нрву реч“ један „нредседник За.хрухе за међусобно аомагање и штедњу, један окружни благајћик у ненсији, један књижар, један столар, два бивша иолпциска писара... н, на иослетку, један кач>еџија.“ Он се н.нма „најмање надао у литерарним скуповима.“ 'Го кригичара само характерише као шго га характерише н опо шго одмах додаје: „То је састав наше књижевне скупштине1* (с. 24). Ово је последње — ироста неистина, јер поменута гоепода, чнји савети остаЈу увек драгоценн д[»уштву, нису била с »ма на скунштинн. 'Гу су били још (да се иослужим крнтич »ревим начинои набрајања): један државпи саветник у ненснјн и шрф редакцнје главнога ОЈшанаједне нолнтнчк'' партнје, један бнблиотекар у ненснји а члан акаде-