Delo

КР1ГГИКА II 1Л1БЛИ0ГРАФИЈА 517 Велбужд еад Ћустендил1) јавља се у Средњем веку и под именом Коласпа. Ва Фригијски град Со1а88ае довнаше балкаи Словеии нз превода апостола (посланнца апостола Иавла Коласијанима) те се у апокриФној ирпчи о смртн матере божје помињу и три владпке из Маћедоније .отв града Коласгга“ а Константин Философ иа двору деспота СтеФана (1:389.- 1427.) пише да је видео мпииатурни исалгир „ви Коласаехи* н тако даље (в. стр. 63.Ј. Име ово дође Велбужду од имена града Со1а88ае, на реци Ликосу (в. стр. 64.—65.). Легенда о Светом Извору (с&усаа|ла) који је бранио Архангел Михаил нађе у Велбужду земљпшта и истеирплике, да се укоренп, те данас се чак у Ћустендилу прича о иродирању Турака у 'Тустендил. као и неко време о продирању непријатеља у Со1а88ае, само што у ћу стеидилском предању игра улогу главнога јунака царева кћа. Писац вели дн и даи даљи Хришћанке и Мухамеданкиње долаз е на Крклар (40 мученика) те пале-) воштаних свећа"). Овамо иде и идентиФицирање Тибериополиса") са Струмицом, Великом ц Варном (стр. 66.—71.) Тако је исто опширнб представљен опстанак и имена Диоклеје, Рушчука, Никоиоља и др. места (стр. 72.—76.). Осем читањем биограФИЈа п легенада светачких, топска су имена пренашана и колонпзирањем византиских ратних заробљеиика, а позајмљено је, такође, доста имена и из околине цариградске, као најпознатијега великога царскога града на Балкану. У трећем је делу третнрао писац о бугарским (и српским) градовима у Мануела Филеса, што не стојп у јачој вези са нашом домаћом историјом. Даље третира геограФска имена и локализнрање градова у Виђењу Исаија Пророка (Споменпк Срн. Краљ. Академпје Наука Ш). У Ш тачцп Апсћапд-а третира писац опширно о Срему и Митровнцн сремској („Втпгит ипЈ, с11е стИаз 8апсИ ИетеГги“), на име о култусу Леонтијеву, о појави имена Зггтшт по разорењу аварскога царства: о времену Франака (од куда је и дошло у Н. Акомипатоса Фраууо/шрсоу); о иојави (по други нут) цркве Св- Димитрија у Срему; о маџарском имену Митровице; о Дцмитровицу у жнвоту Деспота СтеФана п тако даље. Писац је поткрепио своја тврђења, местимице , многим доказима п изнео слику Б. Полуострва али се баш тим више виде да многн крајеви 1 2 * 41) Сада се каже и пише 'Лустендил, али га иарод зове највише Лостендилом. 2) Колико је нама нознато Мухемеданкиње, најмање оне у Турској, не пале воштане већ дојане свеће, те да ли ово ипје проФ. Јпречк превидео. 6) Тибериополиса беше трију — један јужно од Олимна. 4) Нама изгледа да се писац није користио „Цутопиеом" Милоша С. МилојевиКа на сваки начан уверен о Милојевпћеву тенденцију. Али толико далеко не вања ићи. Ако „Путопис" Милојевића нема друге аутентичности, за ову студију је употребљив јер ни Мидојевић није ишао толико далеко да чак и топска имена хришћанскога по • рекла у Старој Србији „посрбљава“.