Delo

КРИТИКА II БГИЈЛНОГРАФПЈА 519 д) Ко пе по:ш;1Је на пр. народну нричу (нз књнжевпостн) о постанку села Старца1) (блнзу ман. пчињскога), ио Старцу (у прнчн, Сч. Оцу) не бн постанак овога имена веропао за Старца Св. Оца. Тако се (Старцем) и манастпр често зове. ђ) Ко пе нознаје исторпју имеиа: Матејче (старога Матеје). (кум. нахпја) Вогословца, Стеаанца (Овче но.ве) ЂурЏвца (Пчиња) Христофора’) Св. Илчје (место ненастањено), То.ччног села (Пореч у Маћедопији), Трнова. Магдаленца. Божињевца (прешевска нахпја) Филиаовца (кратопскл нахија) н тако даље н т. д. пе би на првп мах у њнма, такође, конста товао хришћанско порекло. Завршујућп приказ ове Јиречкове студије, најтоилије је препоручујемо свима који се домаћом историјом баве, желећи да се овај покпнај у нашој домаћој литератури поново настави. У Бечу, новем. 1897. Јов. X. Васи.т>евн4» ЦвијиК Ј. Д-р. — Трагови старпх глечера на Рили. (са 3 таблице и 2 геограФ. карте) Гдас Српске Краљевске Лкадемије. К1У, 1897. Београд. Гдечерскн траговп нису до сада биди ни на једној пданпнп Бадканског полуострва констаиовани, те се у геограФСКој н геолошкој лптератури о гдечарима увек помпњадо, да о гладнјадном добу у Бадкаискнм обдастима нема података. Нашав трагове гдацијалног доба на Рнлп г. Цвијићу припада засдуга, да је први прпдожио један врло значајап и поуздан податак о старим гдечерима на Балкапском полуострву. Вероватно је, да ће се овим надаском старих глечера на Риди подстаћн нспптнвања у овом правцу и по другим планинама Балканског полуострва, на којима 011, бар према њиховој внсинп требало, као и на Рили, да су гдечари у глацијадно доба били заступљенп. Судећи ио неким за глачерскс трагове карак териетпчпнм знацима г. Цвијић напомиње, да их ио најпре ваља тражити на Прокдетијама, Трескавицп, у западнпм крајевима Родоие, на Пприну п Шарн и изражава мисао, да Рпла неће остати једина плаиина Бадканског полуострва, која је у глацијално доба била иод глечерпма. Овај рад поделио је писац на два одељка: У првом одељку оппеао је детаљно своја проматрања за време екскурзије у областп Рпле, а у другом делу пзложио је са свим нсцрпно своје резултате и студпје о орограФским 6 хидрограФским особинама њепим, за тпм о танашњнм снежаницпма траговима старпх глечера и о цирковима и језерима којн су на Рнлн врдо обпдно заступљенн. У једном додатку г. Цвијић је протума1 21) Срп, Краљевске Академпје, Споменик XXIX, 5, 0. 2) ХристоФора има и Светога.