Delo, Apr 01, 1898, page 30

ПРИМОРСКА ОВЛИЧЛА 21 познавао. али кад га овај поздрави капом, он му учтиво отпоздрави. До Ђура је имао опанчарску радњу Васо Коренић, стари Розопечанин. ГГаоло стаде пред њим и наемија се. —- Ба! Ти си се. Васо. угојио. а нијеси много ни остарио! Васо, који га дочека забленут, порумени и весело му пружи руку. — Познадосте ме, шјор-Паоло! — Ба! настави Паоло... Како је с опанцима! Је ли више босих, него обувених? И заређа тако, устављајући се често, предусретајући познанике најобичнијим опаскама, као да су се јуче растали. Једном вели: ..Гле, ти обрадатио као какав калуђер !“ Другоме каже: гТПта ће ти, болан, та трбушина!‘‘ II питао је многе за породицу, за сроднике. Једном, који му се тужио на упорне болове у цријевима и питао еавјета, одговори : — Ба , и ја еам дођох да се лијечим у завичај ! Видиш ли какав сам? Пе могу ја дати оно што сам тражим ! На пијаци се одмах створи једно мишљење, да Паоло није сугранут. као што би његови хтјели. Пошто му пак ријеч „ба“ бјеше најобичнији израз за чуђење и сажаљење и шалу и срџбу, за све, то му она одмах приону као надимак, — ирозваше га доктор Ба. А граја се заниха против Ива и Карла. У граду се Паоло такође јави многима па уђе у кавану код „Приморске Руже‘* и узе читати њемачке новине. Дуго је читао. па се од једном етропошта са столице , пјенећи и трзајући се. За тренутак одлети глас по Розопеку: — Отрован је Паоло Ивов! За тренутак стече се сав Розопек у град. Допадоше и љекари. Они кажу: „Падавица је!“ Народ виче. „Отрован је! Љекари су подмићени! “ Факини га однесоше у кућу. ИвоиКарло затворише се у радње. Свјетина загуши трг. Жандари с муком брањаху оца и сина. Узбуђење се стиша тек око заранака, кад Паоло изиде из куће са Занетом. Па онда свако чудо за три дана и у Розопеку! Паоло је увијек шетао са синовцем, највише по околини. Очигледно је