Delo

422 Д Е .1 0 антагонизам, неповјерење и несугласје, установљено је, да трн државе једна другој јемче земљишну цјелокупност, обећавајући, да ће сложно воднтп у унутрашњости консервативну полнтнку, како бп ојачале монархијско начело и тпјем обезбпједпле да се очува соцнјални поредак. Посебни члан у уговору углављнвао је, да ће савез трајати пет година. Најпослије је предлог означавао, какве бп обвезе ималн, савезници кад би страна сила напала на једнога. Додане су још њеке тачке, у којнјема је одређено држање појединпјех сила еп сав сГ адгеззГоп. Манћини је прпзнавао, да Италпја, у опште, добија тијем уговором. Тешко му је било , што у предлогу нема ни спомена о међусобној заштпти општијех интереса, који су за Италпју, у главноме, били. да се одржи равнотежа на Среднземном Мору. Са свијем му је пак бпло одурно , што се у предлогу захтијевала обавеза о одређеној унутрашњој полнтици. С тога је Манћинп 27. априла послао Робиланту другп предлог. У том је предлогу опшпрно доказивао потребу. да се приме његови захтнјевн о заштити на Средиземном Мору. Италија би савезом примила велпкијех обавеза, а не би се могла надати никаквој накнади. Шта вшие, она би морала да поднесе све терете савеза, а Француска би јој постала велики непрнјатељ. ГИто се тиче унутрашње полнтике, Манћини је доводно у свезу са спољашњом. Те двнје политпке морају да имају уплива једна над другом и без дипломатскијех пристајања. Кабинет у који је он ушао маја 1881., а да га нико ннје нп позвао на то, увео је консервативну унутрашњу полнтнку п увијек је био постојан. Та италијанска унутрашња политика потпуно се слагала са спољашњом политнком АустроУгарске н Њемачке. Ио то.ме, трп кабинета радила су споразумно у том правцу. Прпмљен је Манћинп-ев предлог, да се избрнше тачка о правцу унутрашње полнтике. Алн ннје бно тако срећан својпјем предлогом о меГјусобној заштитп општијех интереса. Морао се задовољити изјавом о „међусобном пријатељском споразуму“ у великијем политичкијем питањима.