Delo

ДВОЈНИ II ТГОЈНII САНЕЗ 423 Према ондашњијем прнлпкама, Италија није могла да допије вшие. Манћнни-у нпје ништа друго преостајало, него да добије коначно пристајање Депретисово на уговор и да уговор поднесе краљу на потпис. Предсједник италијанског мпннстарског савјета није био велнки пријатељ том савезу. Нпје, можда сумњао о њекој корпсти по Италију од тоЈ'а савеза, али је ипак мпслио, да ће погнбељи бити веће, него ли користи. По његовом мишљењу, Италијп је највећа корист била, што би уживала благодатн мнра н што би се обезбиједила протпв њекијех евентуалности, теоје су могле да наступе. Погибељи су, у главноме биле двије: савез би имао уплпва на унутрашњу италијанску политику, која бп постала н сувпше консервативна, а кад би се за јб дознало, коначно бп се прекинули сви добри односн са Фран-. цуском. За Депретиса Француска је увијек била представник великијех слободоумнијех начела од 1789. год. Француска је за Италпју морала да буде природни економски савезник, а могла је н на даље да помаже Италији у њенијем финансијалнпјем реформама и у економском развијању. Околности су већ такве биле, да се није могло ићн натраг. Депретис је настајао код министа спољашњијех послова, да се у њеколнко измнјепи један члан уговора, можда онај о сабиз ('оепепз. Кад ни у томе није успио, пристао је, да све пде онијем током, који се чинио природан. А кад је Манћини добио и краљево одобрење, брзојавно је о томе извијестио генерала Робнланта , а у псто доба ипсао му је одушевљено писмо, \т којем се налазе и ове ријечи: ..Можемо се радовати резултату п гарантијама у будућностн , које с.мо добили за напге отаџбину/4 Робилант ипак није био одушевљен, као Манћини. Бно је увјерен, да се је могло доћи до савеза, који бн био згного кориснији по Италију, кад би се били послушали његовп савјети. Задовољан је бно, што је италпјанска влада прнзнавала његове заслуге за тај савез. Тројни савез између Аустро-Угарске, Њемачке и Италије потписан је 20. маја 1882. годнне. По жељи аустро-угарске владе, а договорно са њемачком и италпјанском владом, морале су да остану тајне не само по-