Delo

ДВОЈШЈ II ТГОЈНП САВЕЗ је навело Манћнни-а. да н 25. јануара 1884., договорно са Француском, прекине италијанску консуларну јурисдпкцнју у Тунису. Кад се њеколико мјесеци касније, 11. јуна 1884., у италијанској комори распранљало о агитацијама Француске у Мароку и кад се позивала влада да буднијим оком пази на ту обалу Средоземнога Мора, Манћини је опет нагласно, како он жели, да односи између Француске н Италије буду искрени н пријатељски. Пталијанскн министар спољашњијех послова надао се, да ће тијем поступањем Италија бити у једнаком пријатељетву и са Француском и са велнкнјем силама централне Европе. Он није успио, да у толикој мјери прпближи Француској своју отацбину. Међутијем су све тјешње постајале везе између Италије и Њемачке и Аустро-Угарске. Под нзговором, да су италијански министри и сувнше склони радикализму, Бизмарк и Калноки не салто нијесу хтјели да потпомажу италијанске интересе у Европн, него су према Пталији бнли и нерасположенп. Раднкализам бпо је само изговор. Правп је узрок у томе, што је важност Италије у тројном савезу била све мања, јер је Бизмарк успно да се приближи Русији. Надао се новом савезу трнју царева. Овај је догађај имао великога утицаја за будуће држање Италије. Послије састанка њемачкога и рускога цара у Данцигу, 9. септембра 1881., и пошто је већ углављен тројни савез, састао се Бизмарк са Гирсом, тадашњијем рускијем министром спољашњијех послова. Бпзмарк је нзјавно Еирсу, како бн корпсно било, да три царевпне, Русија, Аустро-5 гарска и Њемачка, углаве тајни савез, па да се тнјем Русија, мирнијем п}љем, узмогне осветити ради Берлинског Конгреса. На састанку у Рајхштату, 1876. год., цар Александар II, предвиђајући пропаст турског господства у Европи, гарантовао је Аустро-Угарској Босну п Херцеговину, као накнаду за нову словенску државу на Балкану, Бугарску. АустроУгарска је за то морала да буде неутрална у руско-туреком рат}7. На овој основи углављена је 15. јануара 1877 погодба пзмеђу Русије и Аустро-Угарске. Турско господство нпје пропало Европп. Аустро-Угарска мислпла је, да је преварена непосредном пошљедицом руско-турског рата. У Св.-Стефанском Уговор)/ видјела је Ве-