Delo

426 Д Е Л 0 важан чланак парнског ЈоитаГ (1ез ВеђаГб-а, којему је био смјер да потпуно одвоји Италпју од Аустро-Угарске. Тнјем чланком иаазвана је оппшрна полемика, која је ипак остала у прави1*ем границама, јер је француски посланик о новој године најљубазније примљен у Квириналу. Послије њеколико недјеља, у првој половини марта 1883. год., била је живахна дискусија о спољашњој политици Италпје. Главнији говорници с десне стране коморе п из центрума, нијесу штедили италијанског министра спољашњијех послова, што прошлог љета није примио позив Енглеске, да Енглеска и РЕталија заједнички раде у Египту. П1та се тиче новога савеза Италије, хтјели су да докажу, е је Манћннп неспособан, да одатле нзради за Италију какву корпст. Манћнни је употребио ту прилику, да мало јаснпје, него лн Калноки, покаже у чему се састоји пријатељство Италије према Аустро-Угарској п Њемачкој. Говорећи о египатском иитању, рече, да ће Италија, можда до скора, употребитп своју снагу за много виша иредузећа, која ће се боље слагати са њенијем интересима. Пошљедње ријечи Манћини еве узрујале су француске духове. А кад је Манћини, 11. априла, у сенату потврдпо, да пзмефу Италије, Аустро-Угарске и РБемачке постоји споразум, француска штампа није тајила свој гњев. Бадава је Манћини у својем говору истакнуо, да у том споразуму нема нпшта, што би било иротив Француске, јер да италијански кабпнет настојн како би што повољније поправпо односе Италије према Француској. Француска је већ разумјела. да је углављен савез измефу трију држава. Мпак је њезин министар спољашњијех послова, ПТалмел-Лакур, 1. маја изјавио у комори да тај савез не буни Француску. VI.VI. Не може се порећи, а прпзнавалп су и Французн, да је италијанска влада у новом савезу, у којему се налазила, увнјек настојала да не би нпчим увриједила Француску. Ради обзнра према Француској, италнјанска влада није хтјела да прими иредлог Енглеске за заједнпчку акцпју у Египту. То