Delo

Д Е .1 0 432 У Берлину нијесу много жалили за одлаеком Манћпни-а Депретис се одма побрннуо, да му нађе нашљедннка. Све тадашње прилике означавале су Робиланта, као јединог човјека, који би могао да предузме тај тешки посао. Одма послије одступања Манћини-ева, Депретис је понудио Робнланту минпстарство споњашњпјех послова. Робилант није хтео нп да чује за то. Бојао се, да у Депретисовом министарству неће моћи да даде спољашњој италијанској политици одре^енн и стални правац, а нпје био сталан ни о пошљедицама окупације Масауе, која је, по његовом мишљењу, извршена без добро одре^енијех смјерова. Нн лпчно краљево посредовање није могло нагнати Робиланта да се прими тог тешког положаја. Августа мјесеца, док је Депретнс премишљао да на ново оријентише спољашњу политику Италије, у Филипопољу је букнула буна. Та је буна прпјетила, да поремети европски мир. Ради те нове погибељи, Депретис ннје хтио да италијанско министарство буде без вјешта министра спољашњијех послова који би уживао повјерење савезника и који би знао да штити интересе Италпје. С тога је по нова понудио Робиланту мпнпстарство спољашњијех послова. Али он га је н по други пут одбио. Депретнсу нпје друго преостајало, негб да умоли краља, нека запбвједи Робиланту да прпмп тај терет. 27. септембра Робилант је брзојавно одговорно да се покорава заповједи. 6. октобра 1885. Робилант је именован нталијанскијем министром спољашњијех послова. Бнзмарк је био веома задовољан пменовањем Робнланта. Тако је барем говорно. Кабинети тројног савеза били су обратили сву своју позорност догађајима на Балкану. Италија није мање пазила на те догађаје него лн Аустро-Угарска н РБемечка. Италијанско министарство мислило је, да оно не може допуститп да се измијене установе Берлинског Конгреса без непесредног утицаја Италије. Осим држава тројнога савеза и Руснје, п Енглеска је буднијем оком пазила на нову ватру, која је била букнула на Балкану. У ноћп између 17. п 18. септембра 1885. устаде Источна Румелија и прогласи анекспју са Бугарском. Русија, чијем је