Delo

ДВОЛНИ И ТРОЈНИ САВЕЗ 43:3 мпнистру спољашњијех послова бугарски кнез Александар пред мало дана задао поштену ријеч да се неће догодпти нпкакве промјене, увријеђена радн те преваре, опозвала је, осим бугарског мпнистра рата, и све руске више и ннже офнцире, који су служили у бугарској војсци. Ослањајући се на уговор са Њемачком и са Аустро-Угарском, Русија је тражила да смије привремено заузети Бугарску, како би истјерала кнеза одметника. Аустро-Угарска, која још никако није могла да има повјерења у Русију, није пристала на тај предлог. Била је увјерена, да ни ТБемачка неће на њ пристати. Међутијем је. Аустро-Угарска убедила Србију да треба да упадне у Бугарску под изговором балканске равнотеже на основи установа Берлинског Конгреса. А то је и бнло оно, што је Русија хтјела.. Разлика је била само у томе, што је Русија хтјела, да утврди свој уплив у Бугарској. Аустро-Угарска је хтјела, да, освајањем Србије, повећа и утврди свој утицај против утицаја руског. * Лзгледало је, да се не може избјећи сукоб измефу Ауст})о-Угарске и Русије. Бизмарк је одмах посредовао. Мислио је, да ће се повратитп мирни односи, кад би се Порта, као сузеренска власт, обвезала, да, пристајањем великијех сила, које су потписале Берлински Уговор, повратити у Румелији зЈаГиз ^ио ап1е. Русија и Аустро-Угарска отворено нијесу биле противне овој мисли. Заједно са Њемачком настојаху да дофе у Цариграду до састанка странијех посланика, који би морали да одлуче, како ће Порта да изврши свој задатак. То се морало што прије свршити. Јер, док је Аустро-Угарска. а с њом и Бнглеска г}грала Србију у рат, предвифало се да ни Грчка неће мировати, него да ће и она заратити и тражити да јој се присаједини Епнр, дио Тесалије и Македоније. Према таквијем приликама, Аустро-Угарска се припремала, да оружаном руком продире до Солуна, чим би дошло до рата на Балкану. Бизмарку је, ради његовијех смјерова, било неопходно потребито, да се одржи европски мир. У томе је нашао оданог пријатеља у Робиланту. Чим је Робилант постао миннстар. увјерио се да Италија мора да буде сложна са Њемачком Дело XVIII 28