Delo

НЕКГОЛОГ 503 га је дао на свет. То је нарочнто радио у својим већпм радовима који су излазили у току двадесет годнна у „Отаџбини“, „Годпшњици Николе Чупића” и у „Гласу" Академијпну. Ту су његове студије о Његошу, Сими Милутиновнћу, о новијнм српским приповедачима и, особито, о Т>ури Јакшићу п Бранку Радичевићу. Ту се он показује као духовит и одлучан крптичар. Мисао, нову, смелу, изнео би, па је храбро заступао. Ти су му радови писани онако исто пажљиво као и остали; стил је онако исто углађен, чист, као свуда у њега; а уз то су овп, особнто о Јакшићу и Бранку, пнсани и с особитом топлнном, често и с пластичношћу, да су у свнх пнтелигентннх читалаца ] ималп велпкога успеха. Тим је Вуловпћ за поменуте песннке будио интерес и љубав чнталачку, те им подизао споменик значајнпји но да је поднгнут од камена н од туча. Радећп тако за друге, радпо је Светислав Вуловић и за себе. Силазећи у гроб он изазива дубоку жалост у представнпка српске књиге, школе и науке. Остављајућн пак за собом толика своја дела, пружио је унапред, и овом н млађем нараштају, и оно у чему ће они наћи утехе за губитком његове личности Тим је делнма обезбедпо себи спомен и у српској књижевности и у оних који у њој траже својој души хране!