Delo

410 Д Е Л 0 да мпрним путем, споразумом реши ово питање. У тој цељп. он отпочне збирати нотппсе на изјаву патрнјарху да неће више с њим да улази ин у какве преговоре о св. Спасу него да. о,1пацују&и све доеодпшње предлоге, тражи ироето зШггз рго апГе делимичног иогрчења ев. Спаеа, дакле чисто еловенску служоу (и иеалме н возглаее) без ггкаквих ограничења; отпочне почетком новембра — биратн изасланства да пх с овом представком испрати у Цариград; али у том тренутку ненадна смрт митрополита Методпја скрене сву пажњу и народа и Патрпјаршије на друго много важније: иитање владичанско. које и од св. Спаса ио ново начпнн пнтање потчпњеног значаја. Из свега досадашњег казивања читалац је морао добитп нарочито ове утиске: 1о да је Патријаршија толико била вероломна и превртл.ива да се није устручавала грубо варати чак и оне, од којих тражн заштиту у својим сиоровпма с Портом, и да је доносила непрестано нова решења свако различито од другог: 2о да је, крајем августа, народ ипак пустио да се црква по ново отвори. Овако држање његово мора изазвати питање: за што се народ није одлучније држао у нитан>у отварања цркве, н за што је пустио да се Патрпјаршнја тако дуго према њему безобзнрно понашаУ (Јво се питање и мени уметало у перо, и ако сам му знао одговора. И сам га сад овде постављам, ради читаоца, уверен да ће одговор на њега само још више пстакнути велнчину нспричаног народног покрета. ^ доба кад су се турски Срби овако иокренули, царевина се налазпла у прилпкама у којнма се није налазнла од последње!’ источног рата. .Јерменскн нокрет, удружен с критским п свима другим питањима, која су ирвом бпла последнца. а која је Европа умела веома згодно остављати отворена. ако их није и изазпвала, довели су царевину у стање, у којем се она налазила само у очи великих криза. У њој је