Delo

СГПСКИ НЛГОД У СКОПСКОЈ ЕПАГХНЈН 411 настуиило узанрење, којем је требало најмањи повод, па да се изметне у догађаје. о чијим грозотама причају само нагае народне песме. Осећање блиске опасностн обладало је отшм грубо непросвећенпм слојевима турског другатва, који у царевини образују јавно мњење, и којим кад кад мора да сгвори одупгке и сама средишна, просвећенија власт. Они крвави догађаји, одиграни у самој престоници царства, најбоље слпоказали, каквнм су мислима духови били понети Колнко је онда било озбиљпнје у местима мање приступачпим тачном сазнању догађаја, а више под утицајем оних мисли које може да проповеда само турски фанатисам, ојачан јога п опасностима које му се стављају у изглед с — границе. Косовски внлајет, којн граничи с четири државе, био је најпотпунији представник струје која је обладала била исламмилетом. Ираде о реформама, издано почетком 1896. годпне. пмало је претенсија да поправи одношаје нзмећу Мусломана и Хрпшћана; у суштпни, оно је само појачало мржњу измефу освајача и покореног. Оно је смаграно као новачење. које мусломански живаљ није трпео; овај је душманскпм око.м гледао на сваку појаву која би имала смер ма у ком вид\ мењати оно 1пто већ постоји. Јер, нпгде се традиција не држп толико колико у Турској; у њој оно што је „од бир-земана*' мора трајати до „кијамета,“ нарочито кад је то у корист господара. Нпштавна но смислу своме, Ираде је изазвало у Мусломана буру од незадовољства. У њему је, поред одредаба. потпуно неизвршљивих у Турској докле год ова траје, пмало по где којих, које су биле могућне, сношљиве и за Мусломане, п овп пх, ипак, нпсу трпели. Помињем само две. које су се "тнцале заптија и бегција (пољака). Допуштено је да онп могу битн н Хрпшћанп, алп је допуст бпо напразан. Хрпшћани нису смели да пду у заптије. Само неколико њих, п то људи без куће н кућишта, „писалп“ су се, како се у Скопљу каже. у заптије. Поднашајући молбе, увек су молили да их не ишљу у места где власт постојп само по пмену, него да нх испрате у средишта, где је власт снажнпја, него што је у Пећн, Гњилану, па чак п Прнштини. II ако нм је ово обећано онп су ипак одустајали од молбе, чувши плн впдевшн, ка-