Delo

I 416 д е л о на челу којег је стојао барјактар Ујмиште-села н његов друг Рамадан, почетком 1896. годнне, затражн да се и њему нздаје 50 заптиских ајлука. ’) Прнзренски суд га одбије. Он онда затражи да се ни првоме не нздаје, него да вежу бесу да зулума вшне неће бпти. Чак предложи п казну и јемце на случај ако бп се скршпла беса. ()во одбије Мустаф .Ђита и друговп му, н уз њпх мораде да пристане и призренски суд. Онда други нзјаве овако: „Ми у ,Ђуми сви смо за вешала; до сада смо чи, • нпли зулуме, на коЈе се Европа и освртала и не; али кад с\тд неће онако како ми хоћемо, онда ћемо чинити зулуме, о којима Европа мора да води рачуна, и онда ћемо почетп гбијати знатне л>уде.“ Р1 прво је нзабран митрополит Диониснје — Србнн. Он се, 25. маја 1896. године враћао пз Срецке Жупе преко села Локвије у Призрен. На једно четврт сахата од прпзренске тврдиње, код места Карапотока, где су нризренски виногради, неколико «Ђумл>ана су очекнвалп митрополитов повратак. Срби који су крај својих винограда очекпвали свог ^ Митрополита, да га поздраве, осете да се спрема неко зло; два брата Чпчкарића, из једине српске куће која цвета у Призрену, и некп Тодор Шарпелић, полете да за њега јаве Митрополиту. 1Ђега су спасли по цену свог жнвота. Чичкариће .Ђумњани на место убију, а ТПарпелнћа ране. М*1трополит, чув пуцањ, удари другим путем, а ,Ђумл>ани побегну, услед узбуне изазване пуцњаиом. ТЂпма су се придружили п запгије који су Мигрополита пратили да му се нафу на невољи. Неспгурност је у Призрену била тако велпка, а узаврење услед „ рефорама44 тако несносно да су неколико угледних мирних Мусломана из Прпзрена послали билн у 11,ариград молбе да се вилајет премести из Скопља у Призрен. Очекивали су од тога иомоћ. као да је у Скопл>у бпло бол.е! У доба кад су онн испратили овакву молбу Арнаути су у бањп Капланову (два н по сахата 11) Један ааптиски ајдук је оГ.ично 7 меџидија месечно, чини од ирилике 20 40 дннара.