Delo

СРПСКИ НАРОД У СКОПСКОЈ КПАРХИЈИ 415 мерник. обитник једнох’ питомијег града у Турској. писао да „живот у Митровици не треба рачунатп у живот.4* Неколико угледних српских кућа у призренском и»пећском крају тада је потпуно ископано, а власт и кад би хтела, не би ни смела ни могла да им помогне. Крајем јуна 1896. године путовао је у Прпштину њен нови мутесариф; њега је на липл»анској станнци зазорно дочекао чувени одметннк Ибрахим Алач. И сам наоружан, он водн са собом још три Арнаутина, такофе до зуба наоружана; поштовање своје овом највишем представнику властп указао је презривим погледима које му је бацао лежећи у једном станичном локалу на клупи и пушећи свој чибук. Док се овако поштовање одаје једно.м мутесарифу, дотле се, три месеца доцније (крајем септембра). Мула Зеки. по повратку му из Царнграда, чнни дочек царскн. Дотадашњега качака, којп само што није везан иснраћен у Царпград, дочекују, искићена орденима, највиши преставнпци власти у Скопљу; у Митровицц му излази у пресрет „неколико стотина пушакаД уз усклике радости и пуцњаву што се , „Хаџија вратио“. „Нека сад Србија и Црна Гора што предузму“ — говорило се северно од Скопља. У Призрену су Мусломани покушалп да убију митрополита Дионисија. Ио турским обавештењима, која се односе на ово (а њих ћу само и саопштитн. јер су довољна да покажу»како су Турци гледали на Србе), ствар је ишла овако: Мустаф *Бита, најважнији од старешина у «Ђумп, прнмао је за себе и своју дружину 180 заптиских ајлука и мимо то узимао је и дериденџилук1) од Опоља, Горе и г1\афа. По ту цену он је јемчно да у области неће битн зла, и да ће н сам Прнзрен остатн на миру од «Ђуме.1 2) Други део »Ђуме, 1) Дернденџилук је једна врста отимачнне. Кад се у некој окодини оснлн којн зулумћар, он за себе и друштво узима од српскнх села извесну суму новаца годишње но погодби, и онда је дужан да их ђоја брани од других зулумћара. У гостиварској области нма српских села која плаћају више дериденџилука него ли што илаћаЈу гцарско“ (порезу). 2) „Нде Љума“ — овај узвик може разумети само онај који је жнвео у Нризрену. На глас да „нде Љума“ чаршија се нагло затвори, улнце на мах опусте: после кратке лупњаве од затваран.а ћепенака, капија и капака, наступа гробна тишина. њу мало допније прекида пуцњава пушака: нападнута се бране од наснлника, који ништа не штеди. Слика коју сам стварао у детињству о Напшћа1 ап!е рог1а§ није нншта, норе!,ена с оном коју изазива страшни узвик: „иде Јђума!“