Delo

СРПСКИ НАРОД У СКОПСКОЈ ЕПАРХИЈИ 419 сечно и како ваља: „Мехћема нма само да оправи или окривн, а полициско је да пушта. Питајте њу како је Поповнћ пуштен.“ У ово време, дал>е, полицијска власт у по ноћи на зор улази у пивару скопаљску, која је својина једног српског поданика, чини по њој преметачину и тражи бугарске комите! (17 јуна 1896 године). Од Срба у Берову полиција силом отима кључеве тжвене, и у њој даје ред Бугарима. којп се до 1894 године нису ни чули онамо. „Ми смо — писао је један Србин оданде — у турским очима страшни. и ако с-мо се ноказали цару верни. Док је нашим изасланицима власт у Скопљу казала: „ко хоће у Берову да буде. Бугараш, нека знда себи цркву,“ — дотле овдашњем егзархиском свештенику. некадашњем скопаљском папуџији, издаје наредб\' за нашег кајмакама да Бугарашима да ред у цркви. “ У јулу 1896 власт је у Скопље дотерала једног аустриског гшданака, који је демонстратор код једног професора ботанике у Бечу. Он је пропутовао био приличан део Маћедоније и негде у дебарским странама ухвати га власт и пошље у Скопље. Као Хрват, он говором падне у очи, и скопаљска иолиција водила је истрагу, као да би он био преобучени српски официр. Чак му је и аустриски консулат у Скопљу одбио. био заштиту, док му Беч ннје заповедио да се за то заузме. И он је мислио да је Србин. гфок се овако поступало према овом човеку, за то што се сумњало за њ да је Србпн, дотле је неки Лобл, без икаквих сметња. чпнио евоје студије по латинским селиштима у скопаљској Црној Гори. II ако би све ово било довољно да представп неједнакост V постуицима Турака према Србима п осталим немусломанским народима, ипак да поменем п ово. ЈГочетком септембра 1896 године власт нешто носумња на два грчка свештеника у Скопљу; претресе им домове н у једног од њих нафе њнме написану н потинсану прнзнаннцу, да је од грчког консула у Скопљу примно плату за 4 месеца. Казна му је била само прогонство у Солун, одакле је п дошао. Србн се, мефу тнм, тада нису смелп јавно ни здравити с српским консулом. Да ј<‘ у кога од њих на-