Delo

Д К Л 0 420 ђена овака признаница он бп видео далеке тамннце азиске. Као антитезу оваког поступка према грчком свештенику, помињем претрес једног српског учитеља из гостиварског краја (25. маја 1896 године). Д љега је власт нашла неколико признаница да је прнмно плату од православног митрополита у Скопљу. који. као што се зна, и плаћа учитеље. И ако се и овај за њ заузпмао, ипак су учитеља ваздан пет.валн н једва га пустилп у слободу. У септембру 1896. годнне) власт смета постављању једног српског' поданнка за днректора ерпске гимназнје у Скопљу. Дугогодпшњег дпректора српске Богословије у Призрену, архимандрита Илариона Веспћа, понуди скопаљски Митрополит местом директора скопаљске српеке гимназије. Власт је после дугог опнрања једва попустнла да га утврдп за наставника, алн не п за директора. п ако је Турска пуна наставника п управнпка школских којп су поданици туђински, и ако су уговорн с])пским поданицнма зајемчавали једнака права с другима бар у овом погледу. Упоредо с тим власт је супрот сваком. па чак и турском закону, покушала,да исели српски пансионат из зграде у коју се уселио био. Ово је захтевала за то што за пресељење из раније зграде није тражена дозвола. ма да она нпкада дотле и није тражена, јер се дозвола тражи само за учионице, а не и за сганове. Бугараши и Брци чинили су што су год могли да Србе исгерају из куће, и власт је, после дугих испита и решавања (чак је затворила била и сопственика зграде), попустила тек испред одлучне изјаве управе гимназиске да ће ђаке оставитн на улици, и после опомене једног консула да би Турска још п то требала да пружи Еврогш после цариградскнх догађаја. Докле власт хоће да исгера српске 1)аке из куће, још је свежег сећања бпо њен постунак прилнком бегства ђака друге класе иедагошког курса бугарске гимназије. Онн су напустили школу (у мају 1896 године), чзведавпш нз предавања својих професо]>а да нису Бугари. п власт пх је 1’рубом силом враћала у школу. Чак је неке од њнх враћала с половине пута за Призрен, куда су се уиутили бнлп да стуне у онамошњу српску богословнју. Нутници из Србије у ово време подвргавани су најтач-