Delo

ЈУНАК НАШИХ ДАНА За дивно чудо, сем што је то Ранку напоменуо и што је оно неколико речи са својим ше#ом проговорио. на летњаку г-ђе Станићке, више није ни с ким о томе ни речи. Хтео је најпре добро испећи ствар, простудовати је са сваке стране. како би могао у њој истаћи оно што је да истицање. а прикрити оно што је за кријење. А међутим ствар је расла, добила своју Форму. па чак почела и зрети. За време тих метаморФоза он је много читао нарочито друштвене науке. Хтео је потиснути свакога ко сепред њим испречи и убити га у иојам у самом почетку. Па и поред свега тога није се поверавао људима који би се могли с њим препирати, него је тражио људе иростије. којима би више импоновао собом. својим положајем а никако идејом. И с њима је почео рад, њима је узео тумачити те хумане идеје, које распињаху његове грудн. Беху то трговцп, махом људи који се у тим стварима веома мало разумеваху, али добра срца п вољни да сваку таку ствар помогну ни из каквих начела, него, просто, пз „севапа**. Сретен им је из дана у дан нунио главу . док ствар не изби на јавност, и то онако како је он хтео: ствар је потекла из грађанства. Популарност Сретенова расла је из дана у дан. ,'Буди раздрагани хуманитарношћу, говораху о том предузећу где стану, где етигну. Основа се и неки одбор грађана београдских и спремаше се да учини апел на сваког живог Србина. Иолузванични, владин лист донесе и један чланак пз пера Сретенова. Из њега вадимо ове редове. .,. .. .Свакојако има право онај безимени пнглескп лекар.. што је написао „Начела друштвене науке". који велн: „Снротиња је најужасније зло. Друге невоље .људскога рода. као ратови и кужне болестп, заразе, нису ништа кад се упореде са сиротињолг. Оне се дешавају ретко, пролазе брзо. оне су оно неколико канљица, што се њнма нрелнва дубокп пехар људскога јада н чемера. „Па онда, ратови и заразе нису у опште ништа друго, до иоследнце сиротињства, носледнце друштвене нево.ље . оиштега незадовољства и бесних страстн. у које је огрезнуо нај-