Delo

424 д к л о веКи део човечијега рода. Да сиротиња ие -ствара у свакој нашој варопги своје ирљаве и нездраве крајеве, заразе би ее реКе у нас појавл.ивале, н свака би нас много мање људских живота и л>удске С]>еКе етала, а овако, статистика доказује, да оне много више л.удских жнвота прогутају него и еамн ратовп. — На сваку аоједину жртву коју је нрогутао рат или каква кужна болест, на свако иоједнно ерце што еу га они ударали на муке. долазе милиони, птто их је поубијала сиротиња , и то не еамо поубијала, веК осудила на недостојно и ропеко таво])ен>е живота. „Немање насушног хлеба и прекомерно тешки посао сваљује етотинама хнл.ада наших „блнжњих- у најужаснију смрт. Сиротиња осуКује на глад . болест . проституцију (продавање евојих телеених дражи) . на злочинства , и на све остале душевне н телесне бруке, осуђује немилостиво свакога, кога је несрећа задесила да ее родн нри дну друштвене лествице. За њих нема никакве узданице ! Они се раКају у блату и у блату екапавају. Сиротиња не зна за васиитање, религију, не зна за политику и социјалне одношаје. Она држи да је сјајна церемонија црквене службе, да су скупштински иослови , велпчанетвена наука. и сви остали нлодови људскога образовања. да је еве то измишљено за увесељење пмуКних људи. А н на што би то све било човеку. који ни толико нема , колико му за храну треба?" .. Ко је о томе сиротињском питању икада размишљао, ко је имао прилике да се ближе уиозна с тим понором очајања. болести, ерамоте н беснила од глади, тај Ке се од срца зарадоватп еваком н најмањем покушају да се енротињи помогне, па макар тај ггокушај бпо намењен сиротињи ма које земље п ма које вароши. А у колико Ке више заинтересовати такве л.уде међу српеким пријатељима човечноетн глас, да се иочело радити и код нае на истраживању срестава како да се стално помогне нашој сиротињи ?“ Даље, тај чланак нозива суграђане на јавно пјгедавање, које 1)е на сами гКурђев-дан држати у општинској дворници д-р ('ретен Срећковић. * -X* •X-