Delo

440 Д Е .'I 0 Услед тога је цар и краљ опет ноново иадао патенат од 4. марта 1КЛ4 п то иреко ушрске дворске каниЈе.трије, у коме најстроже налаже властима угарс-ким н католичким црквеним поглаварима , да н*- сметају Србима у уживању љихових права и повластица. Још је важније да је и саму ону веК наведену свечану нотврду свих српских ирава и повластица од стране ЈосиФа I. ивдала и обзнанила оиет угарска дворска канцеларија, па и доцнија такође већ иоменута потврда Карла VI. издата је преко те исте канцеларије и шта више иослана угарском сабору. којп г. 1715 на окупу био и угарски на сабору сакунљени сталежи нису против те иутем њихове дворске канцеларије издате потврде учинн.ш никакву иримедбу ни иодигли какав иротест, као што то Бартештајн у своме „извештају" нарочито наглашује.1) Р7то тако је стајала ствар са српским правима п повластнцама са гледишта угарског уставног права. Кад су иоменуте гшвеље и нотврде издаване од стране угарског краља а преко централне уставне власти угарске и кад је свечана потврда од 1715 саопштена угарском сабору „ради тачног извршења и управљања" н сабор није против тога никакву примедбу ни нредставку чннио, онда су Срби могли с пуним правом сматрати, да о државно-иравној тврђи и важности њихових повластица не може битп сумње. Такав је био иоложај Срба са гледишта државнога права угарског . но ваља узети у обзир и њихов иолитички иоложај према тадашњим спољним и унутарњим односима и целокупном стању аустријске монархнје. У спољном погледу Аустрија је била у ненрестаном ратном стању с Турском и то је ])атовање вођено с нроменљпвом срећом; иоред тогаАустрија је била уилетена у ратове у Француској и Иалији; у исто доба билп су односи у унутрашњости саме монархије веома заплетени и затегнути нарочито с тога, што је мацарски народ био скоро у пернамептном бунтовном стаљу нрема аустуијској круни н династији. Док су Срби с аустријском маџарска католичка јерархија организовала једну сталну, кроз толике године наставлвену борбу, гоњења и илетке против тих српских „шизматика“ и њихових црквених ноглавара. Внди о томе интересне податке изме!,у ост;иих у књизи Маи. Грбипа: Карлочачко владичанство књ. I. 1) А то поивр!,ује и Швикер у нав. књизи стр- 220.