Delo

ПОСЛЕ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА 439поглавар и управник1) како у црквеним тако и у световним стварима; Швикер иотврђује на основу докумената да су како цар тако и највипга централна надлештва (као дворски војннчки савет, угарска дворска канцеларија) у свим пословима српскога Патријарха сматрали .,а1б с1еп Уог«1ећег ипс1 ће1гег 8е1пе8 Уо1ке8.“ Уз Патријарха је још стојао и вице-војвода. Кад је народ српски у време карловачког мира већ сгално настањен био у Угарској , он је у прво вЈ>еме још једнакоостао у тој својој засебној политички-националној организацији слободан од жупанијске јурисдикције, од снахијског подаништва и од свих терета н дажбина. II тај евој положај српски народ није „узурпирао“, није из милости добио. него је он у томе своме положају био признат од стЈуане надлежних државних Фактора. у угарској земљи, и то наоснову уговора, које је он од своје стране најтачније и најсавесније испунио. Кад Ј)екох „надлежних ФактоЈза државних~ онда мн ваља напоменутн. да се ту разуме не само цар аустријски и краљ угарски, него и угарска уворска канцеларија, која је но тадашњем Феудалном уставу угарском стајала уз краља као врховна и централна уставна власт, као његов уставни савет, који као највнша инстанција решава нолитички-администЈзативне послове угарске краљевине. Факат је, да је диплома ца}за Леополда I. од 20 авг_ 1691., где се, као што видесмо, признају „сонствени магистрати^ и свеговмавластПатријархова, издата иутем угарске дворске канцеларије, као надлежне уставне власти за Угарску. Г1Ј)ве сметње п повЈзеде, на које су Сј)6н наишлн у ужпвању својих стеченнх права н слобода, долазиле су од маџарског становништва, од маџарских жуианијских власти и маџарскпх католичких владпка.1 2 3; 1) Онако од нрилике као што је Патријарху РајачиКу у једној Фази нокрета од г. 1848- дато право н титула „Управител.а народаи. 2) Иа и нре те динломе издати цареко-кран.евекн нагенат од 11-дек. 1690. којим ос нонав.1.ају п нотвр1,ују еве Србвма дате иовластице н српски се народ ставл.а под нарочито старање и нротекцпју кра.кеву, те сс у исто доба наређује и свима &1асп/маУгарске, да досел.енн народ заштиКују и да се тај народ у свима нрнзнатцм му повластицама и слободама брани од свакога напада и узнемирења — и т^ј је патенат издат преко угарске дворске канцеларије. 3) У нркое издатим новел.ама н наредбама*највпших угарских власти жупанијске су ниже власти хтеле по што по то Србе да потчине својој јурисдикцији и ошптим теретима и дажбинама ; а владике су од љих тражиле десетак н т д, Поред гога је