Delo

444 Д Е Л О довољно, јсј> и]>11 свем пуоликовању и свим нотврдама опет је вавда вапињало с иотпуним остварен>ем тих права и то услед вечитога отиора и нлеткарења маџарских власти и маџарског клира. II с* тога су Срби са својим захтевом озакоњења излазили нред саборе од г. 1723 н 1723, влада је потпомагала тај захтев, али све то беше у заман ; сабор' не само што није хтео да узме у обзир и нретрес захтев српскога народа, него се у њему напротив још нодиже глас, да се и сама цркаена власг митрополита српског^ укпне или бар битно ограничи. Такво д])жање Маџара на сабору морало је , разуме се , не само и даље одржавати него још и пооштравати антагонизам нзмеђу маџарског и српскога народа на очевидну ште;у једнога и другога гГо је доказала доцнија историја. Како је у .'Тарској после нобеде Ракоцијевог устанка настало редовно стање н како су и спол.ии ратови за неко време нрестали бнли. то је мало по мало почела већ да се заборавља иреГашња војничка и иолитичка важност „илирске нације“, већ се јав.љају прохтеви и код самога двора да се српска права н повластице ностуино крње и сужавају и српском народу н н.еговим представницима и првацима већ је почело свитати пред очима, већ су ночели озбиљно слутити и иомишљати, да да.ља судба срнскога народа и његових у надлежној државноправној Форми признатих и крваво стечених права и иовластица ипак зависи од иромен.љивих струја на двору, од мена и Ф.туктуација у спо.љном и унут])ашњем иоложају монархије, у кратко: да је он упао у један особени државни склоп, у коме због Ј>азних пЈштивбојжих елемената и укрштених тежња, нема п не може бити некога сталнога система , некога утврђенога иравнога основа, него где ])ешава свагдашња политичка конвенијенција и политички рачун, који није увек једнак. II с тога је народ српски и после већ поменутих неуспешних покушаја ипак и да.ље непрестано тражио, да дође до споразума с ма1,1а])ским народом и да се његова нрава узаконе од сту>ане еабора. Сви ти иокушаји српскога народа нису ништа номогли, маџа])ски је народ остао ири своме непомирљивом и непредусрет.љивом држању п вазда је само ишао за тим, да српском