Delo

ИОСЛЕ ЛЕДЕОЕТ ГОДИНА 445 народу смета ири остнарењу његових лрава . да иреко своје дворске канцеларије и својих магната плете и рије на дворс нротив свакога нопуштања Србима и свакога ма и ночесног м половног испуњавања његових онравданих захтева. М ауарски историци, а снецијално и већ толико пута навођени ПГвнкер. хо^^е да мравдају то држање мацарског народа а нарочито његових сабора нрема српским захтевима тиме. што угарски сабор није могао у нуној мери и целому обиму да узакони срнске иривилегије, јер би тиме признао Србе као ^нацију. као неко засебно национално тело с политички-административном самосталношћу , дакле као ..државу у држави4*, а т<ј је наравно било противно угарским државним интересима. јер би то био први корак за распад и раскомадање угарске државе. Да ли се тиме збиља може оправдати понашање Мацара према (,']>бима и њиховим тако стално настављаним нокушајима за зближење и сноразум ? Пре свега сви ти поменути историцп а посебице Швикер сасвим самовол.но подмећу српском народу, да је он тражио у Угарској неку „државу у држави”. неку сасвим оцеиљену, нолитички сммосталну област с војводом на челу. ГГре свега вал.а напоменутн да „земље круне угарскеи нису сачињавале неку централисану и једноставну државу. него су имале једно веома децентралисано. муницииално устројство, у' коме је било места и за неке нарочиго нрнвилегисане и аутономне дистрикте који су представљалп засебно самоуиравио муницииално тело,’) које је као такво слало своје колективпо жстуипиштво на угарски сабор: као иример навешћу ердел.ске Сасе (Пемце), којпма је још у XII. веку крал> Геза П. означио једиу нарочиту облас-т у Ердељу и дао нм привилеги је, које еу им гарантовале иародност. језнк, оспСн нс оиштинске н муиицииалне установе; они су, дакле, сачнњавалп п данас сачињавају једно засебно национално. аутономно тело. имали су и имају своју обласну скупштину н свога слободно пзабранога ноглавара, гроФа (сотел). Па да.ље. угарскн крал. 1>ела IV. одредио је Јазигима п Куманима . као тада засебној народности, једну особену област у самоме срцу Угареке. и«<» 11) »Етеп аи(опошеп Мш11е1ра1кГц*реги као што еам Швикер кели. Дкло XIX