Delo

4Г>4 д к л о да бн је орпски народ према својим заслугама збиља заслуживао, алп према тешкоКама, које ностоје, говорник осим суседне Србије не зна нн за кнкву другу тернторију. на коју би Срби моглн с правом претендоватн. .,Отуда је највећо део народа дошао, у Србнјп му је би.та првобптна домовнна п са.по Србија. а никаква друга област ннје томе народу обеКана у дривилегијама.“После тога Текелија изречно велп. да он говорп као /ра/јангш и аблегат (члан угарског сабора) и да би он као такав п онда. кад бн се Србнма збиља одвојнла засебна територнја аа иовратила и цела Србија, инак свнм сизама тежио за тим, да се ирава српска узаконе од стране сабора п да се та српека област (дакле п цела Србпја) прнсајединн и „утеловн‘“ Угарској. Најзад говорник завршујс. да он сматра. да је опстанак и самога по жупанијама расејаног срп. народа довољно обезбеђен, само ако п даље буду ностојали народни конгресн те се на њтга расправља.тп пословн целега народа (ту је говорник наравно могао разумети само црквено-школске стварп, а затнм ако се буду при јавннм надлештвима на свим ступњима звања и ранга постав.љалп п синови ерпског народа. С тога, дакле, Текелија жели ире свега ирнгнање држављанског ирава и законито призиање срискога народа, јер сматра да је народу само тиме обезбеКен даљи опстанак. П() овом говору Текелијином јасно се нидп. да је у то доба нз њега говорпо не само Србин, него и маџарски племић и ..аблегат": он је био убеђен присталац угарског устава п уставних институција а нротивник бечких централистичких п германизаторских тежња и у томе је он могао доиста имати уза се п погађати расположење и осталих мисаоних Срба свога времена, али је он уз то по своме већ поменутом положају п својим дружтвеним везама био ангажован према Маџарима, иревиђао јасне исторгкке факте, порицао значење и важност крваво стечених новластица и слобода нарочито у оним тачкама. које су се тицале нолитички-националног бића срнског народа н показнвао одвише вере и уздања у правичност и предусретљивост Маџара, што се консеквентним дотадашњим држањем њиховим ннкако није оправдавало. II ту се видело, V каквомс је смис.к/ Текелија доказивао „да се српске нривилегије врло добро дају сложити с маџарским држ. законима.‘‘ 11) Ја гам овај говор навео поред његовог општег ннтереса нарочиго још и с тога, да се види како Руварац, Кам. Суботи)! и др. нису нимало оригинални у своме историјском нроналаску, да су се нривнлегије односиле само на стару постојбину и да нико Србима у угарској земљи није обећао неку националну иолитичкн-административиу автономпју у обележеној области. Текелија је то већ давно пре јвих докааивао!