Delo

НОСЛЕ ПЕДЕСКТ ГОДИНЛ 4:»:ј тичким круговима.1) Према томе Текеаија је нјјс свега стајао на томе гледишту. да Сј)6и треба ао што ио то да се споразумеју с Маџарима и да с њима заједнички стану на према омрзнутом Бечу: то му је била главна Јдуководна мисао без обзиЈза на то, да ли се из Беча удешава нроста комедија са Србима или се мисли њима збиља дати оно. што они према стеченим иовластицама траже. У принципу та је мисао Текелијина била правилна и политички основана, али |’е при томе његов поглед на сам положај срнскога народа у УгаЈ>ској, на његове повластице и слободе био поглавито инсшфпсан оним схватањем, какво је о томе владало у маџарским племићским и саборским кЈ>уговима, у којима се он но евоме друштвеном положају највише кЈдетао. ТЈ>еба само прочитатн његов велики говор на темишварском сабору. па да се то одмах увиди. Р1нтересно је и вредно. да овде саопштим извод из тога говора: Текелија пЈзе свега помиње, да ће српска права бити много боље обезбеђена законом него ма како свечано издатим привилегијама. с тога налази да конгрес треба своје захтеве да упути сабору и крал.у. ,.Била би/’ вели он. „велика незахвалност. кад би смо обишли опе, који су нам у овој земљи допустили становање и живљење, који су нашу браћу, наше претке, кад су били бегунци без домовпне, прнмнлн у евоје очинско крило, који наше доој)о и благостање сматрају и као своју срећу'- п т. д. После овпх очевндно незаслужених комплимената МаџаРима Т 'екелија узима у претрес ..толико хвал.ене" привилегије, те пх осуђује н сматра као штетне и убитачне за ерпеки народ. па измећу осталога наводи како је привилегија. од 1691., која је распрострта на све како прећашње тако и ново доеељене Србе, још впгае аогоргиала положај Срба „јер услед тога су и наше владике, које еу пре тога под штитом закона у Угарској живеле,1) потчињене ономе добеглом митрополиту (јепеш ћег^е1анГепеп ЕггМвсћо!’).1 2 3) Дал.е доказује говорник како се онај пасус у привилегијама о сопственим машстратима односи само на Србију, на стару постојбину Срба, која би се имала поново освојитп. П1то се тнче засебне области (територије), то Теколија пЈ)изнаје, да бн то била лепа, корисна п иопуларна ствар иматп особену територнју, н 1) Не треба заборавнтц при томеннтодаје Текелија у нсто доба био н ч.ган у«а]>скт габора као аблегат чанадске жупаннје. 2) Нод каквни су „штнтом закона“ пре гога у угарским земл.ама жнвеле то се измећу осталога може видетн у ве1. нав. књизн ГрбиКа: Карловачко владичанство I. 3) По иреводу Швикеровом.