Delo

Д Е Л О 456 литнчар Текелија је требао Маџарнма да иредс-тави и докаже како је срнски народ важан фактор. о коме вал.а водити рачуна. како се Маџари морају оканути дотадашње анимоаности и тесногруде н кратковиде политике према томе „многооројном ратооорном" народу (како рече сам угарски сабор). да морају егзистенцију српскога народа као „нације“ примити као један стогодишњи и неироменљив историјски Факат. те с* тим народом ступити у озбил.не. искрене преговоре и нризнати му правичне, крваво стечене гарантије за народно бнће п веру, на тек онда стећи у њему поуздана савезника и пријатеља у 'борби против Беча. А Текелији. као интелигентном Србину и племићу, није тешко било прикупити и изнетп пред Маџаре јасне и неиобитне доказе: 1. да захтеви народа српског нису управљени против целокупности угарске државе и да се паметнпм и нравичним компромисом може обезбедити српска народност и вера и при томе одржати интегритет угарске територије: 2. да је потпуно неосновано подметање и клевета. да српски народ има неке сенаратистичке и .,центрифугалне“ тенденције, јер кад један народ тако стално н непроменито кроз више од нола столећа тражи узакоњење својих ирава н слобода од стране угарског сабора и кад при свим неуспесима, које је искусио и ира свем иротивљењу, ирекору и незадовољству двора и дворских војничких кругова. ипак по толико пута непрестано и неуморно понавља тај свој покушај, прилази угарском сабору и тражи споразум, онда тај народ извесно не показује никакве по државу опасне сенаратистичке тежње, него нанротпв доказује, да хоће потпуно да принада новој угарској домовини; 3. да народ српски има т<(лико исто уставног осећања, колико и Маџари. алп да је у исто време у њега и национална свест толико исто јака и развијена, колико и у Маџара. Ето то је Текелија као увиђаван нолитичар требао да учини, па да према томе удеси и своје држање и свој говор на конгресу. али он то није учинио и то му се као човеку, који је стојао под утпцајем средине, у којој је одрастао и у којој се кретао. не може можда ни замерити, такво му је било убеђен.е и он је нри томе био добар и ноштен Србин, али