Delo

ИОСЛЕ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА 457 пикако није спадао међу „униђавније" политичаре. Према томе не стоји, по моме мишље*нлг, ни оно, што Тнфћевић вели да се Текелијин говор „није донао у Бечу, где су се бојали да се Орбима не отворе очи ире но што се сврши погодба с Маџарима.“ Није нотребно било, да тек Текелија Орбима отвара очи, јер сам напред показао, како су Срби већ доказали, да с,у им се отвориле очи, кад се свим већ наведеним лекцијама н прекорима из Беча нису дали заплашитн нн уздржатп, да оиет поново г. 17-Н). траже приступ на угарском сабору и споразум с Маџарима. Али су се, на жалост, Србима баш те године сасвим, отвориле очи и о томе, да е Маџарима не може бити споразума на темел.у права и правичности : у томе ио>леду им је говор Текелијин збиља отворио очи и с тога ја баП1 држим да се његов говор није могао не доиасти у Бечу. него је бечким круговима напротив морало бити ио вол.и. што је он својим, једнострано маџарским схватањем инспирисаним. говором одбио већину посланика и отерао онет у крило и под скут бечком двору. Нема сумње, да су српске владике п српски иосланици на темишварском сабору били потпуно извештени о свему, што је претходило састанку тога сабора. Они су знали, како се угарска дворска канцеларија изразила о .,тако названој илирској нацији", како се та иста канцеларија одсудно противила сазивању српскога конгреса :1) знали су такође, Како угарски сабор у већ наведеном нацрту инаугуралне дипломе Србе не иризнаје као „нацију”. чак избегава да их назове њиховим народним именом, него их зове „грчконесједињеним становницима~ и т. д. Знајући све то. а чујућп после тога како чак и Србин Текелија говорн о прнвелегијама и какве им концесије обећава од страпе угарског сабора. је .111 чудно, што су прп свој показаној готовостп за сиоразум I) Мауари су чак налазили, да је модба српских нладика да се доцусти држање срп. нар. конгреса стајалн у нротивречности с н.иховим захтевом, да добију место н глас на угар. сабору. Даје тај нрекор био неосиован уви1,а и сам Швнкер, кад к:ике : рМап ћаг Лезеп 8сћгШ Јег вегМвсћеп В13сћбГе а1з јт ЛПдегбртсћ зЈећет! нпг Пи-еп Ггнћегеп В1иеп иш ћчпсВнцНзсће АпГиаћте цеГипПен. Ваз 18( јеПосћ кетезмецз Јег КаП, (1а ез зјсћ ја ћс1 Пеи 8егћеп %’ог АПеп Пагит ћаш1е1Ге, 1ћге АаЦоиаВсипбсће егзШсћ аиГ «1ет Соп§гезз ГебТ/.изгеПеп, ит сНезеЉен зоПанп Пег Кгоне и. <1еш ЦапсИа® \ог1е,цеи /и коииеп. Аисћ ВеороМ 11. 1а>>Ге (Не Апце1ецеиће1Г јп (Иезет Зхппе аиГ“ ит.д. У нав. каизи стр. 362.