Delo

462 Д Е Л О н најпроетији начин да ее питаље угареких.националноети реши и екине е днекног реда без дугога п заметнога размншљања. преговарања н дебатовања -— проето. дакле. да ее тај чвор ваздан не раеплеће. него да се пресече. На томе иуту Мацарп еу еада добпвалп потпору и окуражење из Беча. Под царем Фрањом I. (наеледником Леонолда II) наекоро је поетао свемоћни миниетар чувени Метерних, који је у Ауетрији завео п кроз кпше од тридееет година одржавао евој познати нарочити „сиетем4*: тај чувени државник и дипломата. кроз неко време н нека врста диктатора у европеким мећународним поеловима, беше инкарнација реакције и цен трализма а при томе тако ието опак и непомирљив душманпн евих еловенеких народности у Ауетрији.'4) Према томе је Метерних наетавио п надовезао оно. што беше отпочео Јосиф II.. а то је да. угушујући еваки слободнији иокрет и еве провинцијалне аутономпје. оенује круту централизацију е гоеподетвом немачког елемента над оеталим народностима у западној половини монархије. а што ее тиче Угареке ту је Метерних тражио еавезнике у Маџарима против угареких Словена.1 2) II тако је Метерннх први иронашао и заеновао ту миеао, да гоеподетво над ауетријеким народима треба да поделе међу еобом Немци н Маџари, као главна два етуба против најезде ..панелавизмаУ3) Прањи велп како је Метерних добро разумео „^ еп аиаџиапг 1а с!ош1па1:Јоп ша^уаге, 1е8 рапМаУ181ез а11а^иа1епг Јц га^ше сопр 1а бошЈпаИоп аПешапЈе** п е тога му је ваљало у интерееу гоеподаретва немштине у ието време подржавати и гоеподетво Мацара у иеточној половини монархије. Метерних је. дакле. потпомагао Маџаре у њиховој већ 1) То је нарочпто константовао Палацки у своме иисму, којим је одСшо учешће у немачком ФранкФуртеком саСору г. 1848. в. Нил Поаов, Србија и Русија св. 4. стр. 231. 2) У томе погледу Метерних се раалвковао од свога модела ЈоспФа II, јер га је стечено искуство из Јосифових времена научило да су се Јосифови централистичко-германизаторски покушаји разбили нарочито о отпор Угарске а посеСице Маџара, који су вазда Сили најјачи Сунтован елеменат и црпли своју снагу из своје стародавне констнтуције. својих развитих мунипнпалних (жупанијских) установа. Показало се, дакле, да Немци е.чми за се нису дово.цно јак ослонац за Сечке планове. 3) „Немачка је партија веК одавно схватила корист, какву може изву^и из са. јуза с Маџарнма и радо је с шима делила своју власт над осталим народностима разноплемене царевнне ХапсСурговаца“ вели Нил Попов у нав. кљизи, св. 4. стр. 1.