Delo

ПОГЛЕ ПЕДЕГЕТ ГОДИНА 4*)1 И да заузда иретеране претензије угарске дијете, како угарски сабор ипак није хтео због тога да се свети Србима. него су Маџари били ..ав^ех 1оуаих, ахзег ^епегеих, роиг гесоппаИге пеатоГпз 1е с1го11:б ро111:1С|ие8 е! геИ^еих (1ек 8ег1зе8.и Вечито иста надутост. исто шовинистичко величање своје нације и њене политичке непогрешности, исто нарадирање њеним слободоумљем и њеним каваљерством пред неооавештеном Европом! Међутим зна се врло дооро, како је текла ствар с тим толико хваљеним законским чланом 27. 17!>0 'л!.'1 а што се тиче саме његове садржине он је пре свега избрисао Срое као иацију, па им је као „грчко-несједињем становницима“ дао права грађанства, растурио њихову националнх целину у расејане поданике и спахијске кметове — ето то су та политичка нрава, која су им Маџари тако великодушно подарили. А о оним већ поменутим националпо-иолнтичким правима и слободама. које су Сроима као народу ујемчене од стране угарских краљева преко угарске канцеларије ту већ не оеше више ни помена. И Срби су требали да се одрекну свих тих привилегијалних права, да их баце у архиву п продаду за тај — тањир сочива, што им је нружила угарска дпјета ! После сабора од г. 1790—91. ниједан се доцнији угарски сабор кроз педесет година ("све до г. 1848) није више бавио нитањем српским, јер су Маџари били заузетн сасвим другим „великим” идејама и нлановима, те нису имали времена. да се баве још и таквим ситницама, као што је сриеко питање и у ошпте питање о осталим немаџарскнм народностима: њих је све више обузимала обест, да даље газе већ отпочетим путем маџаризације налазећи, да је то најзгоднији 1) Кад су Срби са темишварског сабора поднели цару и кра.ву евоје народне :кел>е, тачно Формулисане, тада је цар нредао једној комисији, да те жеље пснита и да о љима ноднесе своје миш.цење. Пошто је комисија поднела своја мишљења, онда је цар - кр:и, издао своју резолуцију о жељама срп. народа и у љој је све те захтеве одобрио на чак и установл,еље засебне илирске дворске канцеларије, а гако1,е је н одобрено да се Србима нађе и одреди једна особена област за њихову концетрацију и поелавиш то сиоје решеље угарској дворској канцеларијн, он јој је уједно наложио. да иромисли и иоднесе извештај о томе, како би се Банат као и самоупрани „дистрикт“ могао Србина одредити. Угарска канцеларија то решеље царево није никако ауб.шкова.ш, а још маље извршила него је упутила угарски сабор, да ма што за Србе учини, те да такоЈпредуиреди, да им се не мора област одре1,нвати. II тада је сабор донео поменути члан 27. нод прнтнском таквцх прилика, а не но својој женерозностц. Дг.ло XIX 30