Delo

464 д к л о онда су они, занесени постигнутим „успесима." .ранидно даље газили тнм путем; ночев од г. 1805. па све до г. 1847. није прошао ниједан угарски сабор, а да нису законске одредбе о употреби п пшрењу маџарског језнка све јаче и иресудније псказивале енергичну тежњу, да се у Угарској заведе и оснује нск.ључива влада маџарскот племена и језика; у томе су ногледу нарочито значајни законски члан III. од г. 1882.. затим законски чл. 6. од г. 1840., којим је маџарски језик оглашен, као званпчан у саобраћају с властима, за све наредбе извршне власти и т. д. па је чак и то прописано, да свештеници свих вероисновести морају знати маџарски језик а поред тога да морају најдаље за три године, у немаџарским општинама, црквене нротоколе (матрикуле) водити на маџарском језику; носле доће пожунски сабор од г. 1843—14., који је довршио оно, што су прећашњи сабори у све „растећој" градацији учинили за искључиво господство Маџара.и њиховог језика: какво је обесно шовинистичко расиоложење владало на томе сабору најбоље се види по томе, што је доња кућа донела закључак, да се чак и у троједној краљевини маџарски језик уведе као наставни језик. дасе после десет година сваки искључи нз ма каквога звања, ко ји не зна маџарскн н да се одмах у саобраћају с угарским сабором и угарским властима искључиво маџарски језик уиотребљава; тако исто је закључено и то, да се у дебатама саборским латински језик укине у корист маџарском, свака латинска реч да се сматра као да није ни говорена; уз то је управ.љена краљу и та молба, да се свп кра.љевски „отписи" сабору шиљу на маџарском језику. И на те зак.ључке доће из Беча иовољан одговор; они бише у главном иотврђени и тако је тај сабор од г. 1843. потпуно снремио унутрашњу кризу у Д гарској. Опет се, дакле, поново засведочило, да је бечка влада, којој беше душа и арњћиз гес!ог Метерних, с добрим политичким рачуном потпомагала Маџаре у томе тако несмишљеном правцу, да их је све дал.е гура.да у ту провалу, у тс централистИчке и маџаризаторске мере, у кратко: да је њихов болесни „(тгбввептгаћп^ (занос за величином) употребила као веома згодно средство, да непрестано заоштрава заваду н пгорчеп.е у полиглотном становништву Угар-