Delo

ВРАЊСЕА БАЊА 475 лости, кад наступн пернјода у женских и напослетку код асихичкух болссти. које ће топла вода само впше узнемириватп. Да завршимо. Да бп Врањска Бања могла напредовати н развпјатн се у будућности онако. како то она заслужује, ваља, по моме мишљењу, ураднти ово, што у осталом важи и за остале иаше бање: I Исаитати ]е тачно са хемијског гледишта. Мијош немамо аналпзе гасова н блата у Брањској Бањн. а ово је неопходно потребно, „јер тек тзда, кад будемо добнли тачну аналнзу н минералннх састојака н гасова. можемо одредптн потиуну нндикацију Врањске Бање н за купање н за гшјење воде.“ С’ тога сам ово тражио .још у мојој књижицн (стр. 40) а и прошле годиие, као бањски лекар учинно сам представку да државни хемичар на самом извору нспита воду: али без успеха. II Исаитати је са геолошко - хидролошког гледишта н утврдити: колико има воде за 24 часа. Ови се радовп не смеју допустити концесионару, кећ то мора радити какав стручњак. III Израдити дегаљан алан, но коме ће се бања развијати и утврдити ред по коме ће се поједпни радови радити а не оставити то на вољу концеснонареву. Ево већ 8 година, како је концесионар подигао (1890) своју гостионпцу са купатилом и од тог времена ннје ништа од вредностн у бањи привредио, јер у ово не рачунам његов „курсалон- и „резервоар за хлађење воде“. а скоро је три године како је добио нову концесију (1895) којом му је .устуаљена у ексалоатацију и уживање Врањска Бања са свима својим аринадлежностима , изворима , државним зградама. куаатилом и земљиштем државним, које се налазе у границама обележеног рејонана није извршпо ни један од оних радова, које смо раније поменули а за које се обвезао (чл. 8. закона) „да ће бпти дужан да нзвршн поступно од дана кад му се дотпчна имања п земљншта предаду за четпрп годпне“, ма да је за то пмао и довољно времена н ногодног земљишта. 1\ Одредити нарочити игири рејон (Ззћи^гћегик) за бању, у чпјем кругу не смеју се предузиматп ннкакове рударске илн Фабрнчне експлоатацпје, па нн вађење материјала — камена — за зпдање без одобрења министра унутрашњнх дела. Ово тражимо с тога. што нам је иознато, да је од рударскпх подузећа у Шлеској страдао 1874 год. гвожђевити нзвор АВлуаззег (б^аћЦиеПе) а 1897. ТоерШг у Чешкој услед катастрОФе у руднику Бих-Оззед-. V Строго водити надзор да се у рејону багоском поднже п чува шума л забранити у рејону све занате и радње, које нраве ларму (ковачннцс1 и производе смрад, као шго -је тоиљење конопље н т д. VI Одредити концесионару да држи сталног бањског лекара; јер је тодужани но саннтетеком закону (чл. 29. т. 5) н по уговора (чл. IV г. 10 о Само тако моћн ће се нсннтати лековито дејство бањскнх извора ако се буде дуже времена остало у бањи н нрибирало искуство на самом месту. \ II Никакав рад на подизању, прогиирењу или улеашавању бање,