Delo

СПМО МАТАВУЛ> 489 не нздају оно шго свет не куиујс. Све го даје част уједно н народу п ннсцу, па н издавачима. Тај је успех у толико значајнијн, што су Матавуљека дела онако уметнипки одлична н модерна, те је ио томе могла битп њнма задовољна н књижевна критика, а не само широки чнталачкн кругови. Можемо рећн да је у листовима свакн његов рад поздрављен симпатично. Кад се узме на ум критпцпсам, који у нашој публпцистици влада чак од Доснтија п Вука, и како се у нас слабо метанише иред аукторитетнма, можемо слободњи пе узети у рачун оно неколпко опоријих замерака које су му овде онде чињене. 0 неким се његовим спнсима писало и опширнпје: у . \Т епси“, па у .Детопнсу" Матнчину М. Савић (о '-Бакоњи -), за тпм Ст. В. Поновић: а Јован Храниловнћ и Марко Цар (на реченим местнма посветили су њему по нарочиту студију. Неки од гнх чланака употребљенн су н прн писању овога рада. Као год пред читаоцнма и иовинарством, беше н нред нашим књижевним судиштима, не пред једннм него пред впше њих: Матпца хрватска штампала му је збирку нрича, а сриска му је са свим отворнла ступце свога Летописа. На распнс награде Николе Марнновпћа за 1890 годину беше пред академпју стигла по једна прнповетка Лазе Лазаревпћа н Ма тавуља. Тако се он нађе у утакмпцн са признатнм корпФејем српскнх прнноведача, н академпјин суд. коме опшпрно реФероваше пок. Светислав Вуловпћ н пок др. Мплан Јовановнћ, нађе да треба награду по делитп међу такмнчарима. А скора смрт Лазаревићева остави од тада Матавуља првнм радником па нриповеци у нас. Како је ово данас најродније н најгдавннје поље у пашој лепој књизп. го врло мнпго значи. Ново прнзнање стече Матавуљ код Коларчева одбора, којп му наградн ..Ускока -: а кад се управа Срнске Књнжевне Задруге стала спремати да започне издавање својнх књнга, она се за нову белетрпстнку најнре обрати Матавуљу, н наштампа његова „Бакоњу." Па н преко границе српске земље н језика нрешао је Матавуљ; њега су на свом језику чптали н Руси, Чесп. Словаци, Пнглпзи, Шведп. Матавуљ .је својим сарадништвом снажпо нотпомогао многе наше књпжевне послове, већпном лнстове, н на Цетнњу и у Новом Саду и \ Београду. „Отаџбинн" јс бно један од главнијих раднпка. а од кад је „Дсло"1 нокренуто, он се п као члан редакције увек с највећим симпатпјама одазпвао свакој погребн лнста н као сарадник бпо све до сад један од онпх којн су највише допрннели да оно стече љубав п помоћ својих читалаца. II, кад се сад говорп о двадесетпетогодншњем књвжевном раду његову, „Делоа је срећно што може нанизати овај лепн број њсгових радова које је до сад донело својпм чнтаоцима: 1894 годнне : 1) Снага без очију, књ. 1, с. 3—21: 2) Мала жртва, књ. 2, с. 215—42: