Delo

Д Е Л 0 4!>4 је матервја унутрашњост Форама; 64) Тако исто, иошто је непосредно предикат чулности п матернјалности . иепосредно претходн посредноме; 7) тако исто и лепо, као нредпкат чулнога п материјалнога, претходи истини н доброти (стари троас!) Уметности су постале нре наука н филосоФије (зар сне пре свију ?); 8) Несвесно пде ире свеснога. Нрирода је још несвесна; животиње се управљају по инстикту , тако нсто и примитнвни човек. „Исторпја је процес V коме дух долази до свестн ; она је процес освешћавања, а освешћавање није ништа друго (?) него јасно сазнање будућносги на основу сазнања прошлости; тек сајасним ногледом у будућност настаће свесни хуманн неријод псторије.“ (стр. 59.) 9) Простор пде пре времена. Прво се јавља код детета ирестава нростора па онда времена; прво се човечанство у простору локализује (штојош траје) па тек онде настаје иериод хуманости ит.д. 10) Једнако просто иде пре различног сложеног; 11) Услед тога оиште иде пре поједппог; Г^) Тако нсто услед гога цело претходи деловима; 13) Тако исто велико иде нре малога и 14) објективно пре субјективнога (пошто се човек одвоји од прнроде. изиђе из је^ииства са њом, он најпре носматра нрироду, као нешто туђе н нспознато, па тек онда себе). Као што се видн нроцес одвајања водп процесу индивидуализацнје оиште целине. Тако се .је нрвобитна хаотична маса одвојила у планете; човек се одвојио од природе са којом је као жнвогиња био једно (тиме сс је одвојио п од животињског царства); тако се исто и душа, свест одваја од тела, услед чега се свест човекова ставља у супротност нрема природп (на овом месту главе XIII требало је унети нредмет главе XVI у којој се третира претхођење објектнвног субјективноме); и чула пису нрвобптно одвојена од инстикта. од службе животу, тек доцније ово наступа и она — особито видислух — стуиају у службу интелигенције; тако исто осећајн и воља у ночетку чине са осећањем једну целину и тек се доцније од њега као њпховс опште целине одвајају; тако исто и религија одвојила се тек кад се човек од природе одвојио; тако је нсто и религија првобнтнн ступањдуха, првобнтна хаотнчна целина у којој су се све различне жорме људског исторнског жнвота налазилс: тсорпја и практичпи живот, друшгво, филосоФија, уметности и науке, у рслигији као тсчном стању духа нливале су све те клице (стр. 89); гако су се п науке морале сукцесивно да одвајају од службе религији, уметностима и сгварноме жпвогу п иајпосле одфнлосоФпје; тада је настало и одвајање појединих наука једне од друге; н т. д. Процесом одвајања постаје део целином за себе , споредно ностаје главним, орган организмом, средство смером , иасивно активним . нено кретно покретним, нотчињено слободннм, везано одрешепим , једно многим, просто сложеним, празно иуним, безФормно Формним , једнако неједнаким, блиско удаљеним, неносредно посредним , безредно уређеним, измешано чистим (в. гл. XIV). Како је сума матерпје стална те н колпчнна живота у ирнродн одређена . то свако поједино које се од опште целине одваја мора да живн на рачуп осталих поједннпх н нарачунцс-